Borba Info Vesti
U Vašingtonu se odvija tiha, ali dramatična promena – Pentagon sve više okreće pažnju ka sopstvenim granicama umesto na udaljene frontove.
Prema informacijama koje je objavio Politico, poslednji nacrt Nacionalne odbrambene strategije, dostavljen ministru rata Pitu Hegsetu, stavlja naglasak na unutrašnju sigurnost i zaštitu zapadne hemisfere, a ne na obuzdavanje Kine ili Rusije.
Izvori upoznati sa dokumentom tvrde da se radi o zaokretu koji bi mogao da uzdrma dosadašnje saveze. „Stara američka obećanja za koja se verovalo sada dolaze pod znak pitanja“, prenosi jedan od sagovornika blizak procesu.
To bi značilo da će od Evrope do Bliskog istoka američki partneri morati da računaju na sebe, dok se Vašington okreće sopstvenim ulicama i granicama.
Da promena nije samo na papiru, vidi se već na terenu. Hiljade pripadnika Nacionalne garde poslato je da podrži policiju u Los Anđelesu i Vašingtonu. Istovremeno, F-35 avioni i ratni brodovi patroliraju Karibima kako bi presekle kanale trgovine drogom.
Čak je uspostavljena i militarizovana zona duž južne granice s Meksikom, gde vojnici dobijaju ovlašćenja koja su do juče pripadala civilnim vlastima.
Jedan događaj posebno je privukao pažnju – nedavni američki napad u međunarodnim vodama, u kojem je stradalo jedanaest osumnjičenih pripadnika venecuelanske bande Trena de Aragva. To je protumačeno kao jasan signal da se vojna sila koristi na nov način: ne više samo protiv udaljenih protivnika, već direktno radi zaštite domaćeg društva.
Sve ovo predstavlja oštar kontrast u odnosu na 2018. godinu, kada je prethodni dokument stavio obuzdavanje Kine u prvi plan. Tada je u uvodnim pasusima stajalo da Peking i Moskva žele da oblikuju svet po sopstvenom modelu.
Donald Tramp, u svom prvom mandatu, išao je još dalje, predstavljajući Kinu kao glavnog rivala Amerike i uvodeći visoke carine. Oštru retoriku nastavio je i sada – posebno nakon što se Si Đinping pojavio rame uz rame sa Kim Džong Unom i Vladimirom Putinom na vojnoj paradi u Pekingu.
No, u pozadini ovog zaokreta nalazi se ime koje već dugo figurira u američkoj strateškoj mašineriji – Elbridž Kolbi. Kao šef politike Pentagona, on vodi proces razvoja nove strategije. Kolbi je poznat kao dugogodišnji kritičar Kine, ali i zagovornik izolacionističkog pristupa: ideja da se SAD oslobode spoljnih obaveza i fokus prebace na sopstvenu bezbednost.
Njegov tim, između ostalog, radi i na globalnom pregledu rasporeda američkih snaga, vazdušne i raketne odbrane i mogućih premeštanja sistema.
Sve to izaziva zabrinutost među saveznicima. Evropske prestonice već strepe od mogućnosti da deo od oko 80.000 američkih vojnika napusti kontinent.
Dodatni udarac je informacija da će Pentagonova Baltička bezbednosna inicijativa izgubiti finansiranje. Tim programom Vašington je godinama obezbeđivao stotine miliona dolara Letoniji, Litvaniji i Estoniji – sredstva koja su se koristila i za kupovinu američkog oružja poput sistema HIMARS.
Na drugoj strani Atlantika, zvaničnici pokušavaju da umire tenzije. Tokom posete novog poljskog predsednika Beloj kući, Donald Tramp je jasno rekao da Vašington neće povući trupe iz Poljske. Ali istovremeno je ostavio otvorenom mogućnost da se broj američkih vojnika u drugim evropskim zemljama smanji. „Ako se nešto desi, poslaćemo tamo više“, dodao je kratko.
Sada se postavlja pitanje koliko je ova promena trajna i do koje mere će biti sprovedena. Zvanično, Bela kuća nije komentarisala razvoj dokumenata, a iz Pentagona stiže samo šturo „bez komentara“.
Ono što je sigurno – saveznici će morati da se pripreme na scenario u kojem SAD svoje resurse raspoređuju bliže kući, dok ostatak sveta ostaje da se pita: šta će to značiti za globalni balans?
Borba.info
