Borba Info Vesti
Na sednici Saveta bezbednosti UN u oktobru, BiH će morati da se pripremi za neugodna pitanja, ulažu se napori da se potisnu Srbi u RS kao što se dešava na Kosovu i Metohiji, upozorio je Sergej Lavrov.
Sastanak Milorada Dodika i Sergeja Lavrova u Moskvi počeo je tako što je predsednik Republike Srpske šefu ruske diplomatije poklonio slike srpsko-ruskog hrama u Banjaluci obavestivši ga da su na bogomolju pre neki dan, postavljene kupole.
Nakon razgovora dve delegacije s konferencije su upućene poruke koje se tiču izazova pred kojima su se našle Republika Srpska i BiH. Dodik se juče sastao i s pomoćnikom predsednika Rusije Jurijem Ušakovom.
Nakon sastanka, Dodik je na zajedničkoj konferenciji s Lavrovom izjavio da je najviše ruske zvaničnike u Moskvi zamolio da svojim uticajem pomognu u zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH i da kontaktima u UN utiču „da se suzbije nered, koji neprestano pravi Kristijan Šmit, koji je neovlašćeni visoki predstavnik”.
Upozorivši da ponašanje Šmita može do temelja da ugrozi Dejtonski sporazum i dovede do raspada BiH putem nefunkcionisanja zajedničkih institucija, Dodik je podsetio da treba rešiti i pitanje funkcionisanja Ustavnog suda BiH, u kojem presudnu ulogu, uz podršku bošnjačkih, imaju strane sudije.
„Oni menjaju ustavni poredak u BiH, a za to krive Srbe, koji traže povratak izvornom Dejtonu”, rekao je predsednik RS.
Opisavši Šmita kao „generatora svih problema u BiH i obožavaoca nacista koji je došao da se sveti Srpskoj”, Dodik je posebno naglasio da RS nema u planu nikakve nasilne procese odvajanja.
„BiH se nalazi pod okupacijom koja se mora rešiti”, kaže on. Pojašnjavajući šablon razgradnje RS, Dodik je rekao da Bošnjaci prihvataju Šmitove odluke i sprovode ih putem neustavnog Suda BiH.
„Onda iza takvih neustavnih institucija i njihovih odluka staje deo zapadne javnosti koji traži sprovođenje i poštovanje odluka suda”, pojasnio je Dodik. Ipak, dodao je, Srbi u dugoj istoriji nepravde u BiH nijednom nisu zapretili ratom.
„Šmita u BiH čuva nemačka bezbednosna struktura, a ne struktura UN, kako to treba da izgleda kad je neko imenovan od Saveta bezbednosti. On nema pasoš UN, nego pasoš Nemačke”, rekao je Dodik, osvrnuvši se i na proces raspada bivše Jugoslavije, u kojem je, kako ističe, Nemačka bila veoma prisutna.
„Zato im je bilo potrebno da Srbe odrede kao loše momke, a Šmit završava ’nedovršen posao’”, ističe Dodik.
Govoreći o uticaju spolja, Dodik ističe da maligni uticaj „od kojeg se BiH neće nikada izlečiti” vrše zapadne zemlje, a najveći Velika Britanija, čiji je specijalni izaslanik za Balkan Karen Pirs.
„Ona je 1997. bila na bonskoj konferenciji, nakon što su dali takozvana bonska ovlašćenja, koja nigde ne predviđaju da zakon donosi visoki predstavnik. Na konferenciji za novinare tada je rekla: ’Ovo je blef i nije u skladu s Dejtonskim sporazumom.’ Ona danas pokušava da sprovede taj blef”, ističe Dodik.
Najavio je da će sednice SB UN, koje će biti održane do kraja godine, biti izuzetna prilika da se pozicionira racionalan pristup u vezi s ostankom, vojnih snaga „Altea” u BiH.
Ocenivši da nema ništa protiv toga da hrvatski narod dobije svoj entitet, Dodik je naglasio da će Srpska nastaviti da sarađuje s Rusijom, kojoj BiH nikad nije uvela sankcije, zahvaljujući Srpskoj iako su kako je podsetio, to želeli Bošnjaci. Opisavši evropski put BiH kao zabludu i podvalu, Dodik je istakao da je Evropa u završnoj fazi svoje nestabilnosti, dok su njene vrednosti propale.
Dodik je rekao da mu je drago što se Rusija pod vođstvom Vladimira Putina vratila na scenu kao globalna velika sila i da to više niko ne spori.
Dodik je rekao da Evropa nema sirovine i da zato podržava Zelenskog u nadi da će ovladati ruskim sirovinama. „Multipolarni svet treba razumeti ne kao nešto što se nameće silom, već kao mogućnost da se uravnoteže odnosi globalnih sila, a male zemlje da se tome prilagode i budu slobodne da odlučuju šta je najbolje za njih. To je vidimo kao budući razvoj”, kaže Dodik.
Podsetio je na poruke Trampa, koji je rekao da SAD prestaju da se bave izgradnjom neuspešnih država, ističući da je BiH primer jedne od njih.
„Ipak, Srpska i dalje trpi posledice lošeg posla Bajdenove administracije, koja je masovno koristila sistem sankcija i kažnjavanja, te se petljala u unutrašnje mikroprocese u BiH”, istakao je Dodik.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da Zapad, Bošnjake u BiH gura na pogrešan put, odnosno u rušenje Dejtonskog sporazuma i sukob sa Srbima i Hrvatima.
„Najoštrije osuđujemo pokušaje da se s vlasti uklone srpski lideri koji su nepoželjni Zapadu putem isfabrikovanih krivičnih slučajeva. Konkretno, naš sagovornik, naš prijatelj, legalno izabrani, legitimni predsednik Srpske Milorad Dodik”, naveo je Lavrov.
Istakavši da se predsednik Dodik i rukovodstvo Srpske decenijama bore za dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma, Lavrov konstatuje da ga Zapad i njegovi funkcioneri krše.
„Rušenje konsenzusa i balansa tri naroda koji je u osnovi BiH predstavlja zločin i poziv na još jedan rat na Balkanu. To je pokušaj provokacije kako bi se sproveo nasilni scenario upotrebe grube vojne sile, da se Srbi potisnu i prekrše njihova prava kao što se dešava na KiM”, rekao je Lavrov.
Rusija, dodao je, smatra nedopustivim spoljno mešanje u unutrašnje stvari BiH, a posebno osuđuje pokušaje izmišljenih krivičnih dela radi uklanjanja s vlasti zakonito izabranog i legitimnog predsednika Dodika.
Lavrov je naveo da je u Moskvi s Dodikom zaključio da je potrebno sačuvati sve principe Dejtonskog sporazuma, te da su konstatovali da Zapad, nastavlja da sve bezobraznije krši te principe.
„Njihove destruktivne namere sve su očiglednije i oni se i ne trude posebno da ih sakriju da dobiju nepodeljenu kontrolu nad BiH, da liše Srbe prava garantovanih Dejtonom, da pokušaju da preokrenu zemlju u unitarnu državu s poslušnom vlašću”, rekao je Lavrov, konstatujući da je to dovelo do najoštrije političke krize u poslednjih 30 godina, koja uvlači u destabilizaciju ceo balkanski region.
Za te pokušaje degradacije Lavrov kaže da ih sprovodi nemački građanin Šmit, koji se predstavlja kao visoki predstavnik u BiH, a koga nije imenovao SB UN. Lavrov je istakao da Srbi, Hrvati i Bošnjaci u BiH treba sami da rešavaju svoje procese i dodao da će se tome posebno posvetiti u oktobru, kada će Rusija biti predsedavajuća Saveta bezbednosti.
Poručio je da će na sednici SB UN u oktobru BiH morati da se pripremi za neugodna pitanja.
Dodik je tokom sastanka rekao Lavrovu da Srpska od 1995. nije bila u većem problemu. Lavrov je na početku sastanka istakao da je ovo veoma važan susret, posebno zbog komplikovanih odnosa u BiH u poslednje vreme.
Politika
