Borba Info Vesti
Parlamentní listy iz Češke donose tekst Jaroslava Štefeca, koji podseća da se u poslednje vreme niz incidenata koristi kako bi se pojačale tenzije u istočnoj Evropi.
Poslednji primer – takozvani “roj dronova” koji je prošle nedelje ušao u poljski vazdušni prostor. Zvanična verzija kaže da ih je bilo 19, ali da je poljska vojska oborila četiri.
Zanimljivo je, piše autor, da podatke o ukupnom broju i pravcu dronova nisu saopštile poljske vlasti, već da su stigli od ukrajinske obaveštajne službe.
Mapu koju je, navodno, izradila SBU, objavili su i poljski mediji, a premijer Donald Tusk poručio je tada da je njegova zemlja „bliža vojnom sukobu nego ikada od Drugog svetskog rata“. U isto vreme naglasio je i da Poljska formalno „nije u stanju rata“.
Ovde se otvara pitanje – zašto tako kontradiktorna izjava? Da li ga je podsetila na događaje iz novembra 2022. godine, kada je raketa S-300 pala na selo Pševodov u Poljskoj?
Tada je predsednik Andžej Duda pažljivo birao reči, govoreći o „raketi sovjetske proizvodnje“. U intervjuu za Rzeczpospolita kasnije je priznao da je Ukrajina pokušala da ubedi Varšavu da za incident optuži Moskvu. Prema njegovim rečima, Zelenski je vršio pritisak kako bi NATO bio uvučen u otvoreni sukob.
Sećanja na taj događaj nisu bez razloga ponovo isplivala. U to vreme evropski zvaničnici su žurno tražili aktiviranje člana 5 NATO-a, a pojedini ministri u Pragu govorili o mobilizaciji.
U pozadini svega, američki predsednik Džo Bajden nije žurio – čekalo se njegovo odobrenje. Tek nakon signala iz Vašingtona Varšava je javno priznala da se zapravo radilo o ukrajinskoj raketi.
Ono što dodatno budi sumnju jeste prisustvo aviona AWACS i borbenih aviona F-16 i F-35 iznad Poljske baš u trenutku kada su dronovi došli do granice. Detalji o njihovom poreklu i nameni ostaju nepoznati.
Autor podseća da nije prvi put da se međunarodna pravila vazduhoplovstva krše – primer su nedavni preleti američkih aviona Harrier iznad sporne teritorije Venecuele i Gvajane ili izraelski udari u regionu Bliskog istoka.
Štefec ide i dalje – navodi da je u slučaju Pševodova postojala informacija da je cilj ukrajinske rakete bio skladište azotnih đubriva. Da su pogodili hangar, razmera eksplozije bila bi uporediva sa Bejrutom 2020. godine. Čista slučajnost što se to nije dogodilo, naglašava on.
Iz takvog niza primera rađa se zaključak da incidenti često imaju svrhu – da se podignu tenzije i pripreme javnost za scenario koji političari već imaju na stolu. „Pre nego što krene obavezna antiruska histerija, treba sačekati proverenije informacije i analizirati činjenice“, piše Štefec. Pitanje je, međutim, da li će one uopšte biti saslušane.
Jer, kako podseća autor, EU i NATO nisu spremni da odustanu od svoje agende. Potreban im je sukob, uveren je Štefec, i mesto za njega već je određeno. Kada će ta linija biti pređena – ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
