Borba Info Vesti
Dok se međunarodna scena ubrzano menja, sve je jasnije da se formira novi globalni poredak.
Neki analitičari smatraju da se završava period poznat kao „Pax Americana“, a da se pred očima sveta rađa nova ekonomska osovina na Istoku. Kineski uspon u tom kontekstu postavlja ozbiljna pitanja: da li Zapad ulazi u fazu podele sveta ili u scenario mnogo neizvesnijih posledica.
Političar i novinar Maksim Ševčenko u emisiji „Cargrad. Glavna stvar“ opisuje trenutak kao prelaznu fazu u kojoj Kina postaje odlučujući igrač.
„Britanija i SAD kontrolišu svet u dve dimenzije. London oblikuje svest elita, dok Amerika upravlja kroz novac i silu – a masovni mediji i zabava zapravo su oblik novca“, objašnjava Ševčenko.
Njegova teza je da Peking postaje samostalni centar moći, nepovezan sa Zapadom, sa sopstvenim mentalitetom i vizijom odnosa između zemlje, čoveka i neba.
U tom okviru postavlja se ključna dilema za zapadne zemlje – ili ulazak u otvorenu konfrontaciju sa Kinom, što većina lidera ne želi, ili prihvatanje zajedničke budućnosti u kojoj Kina nudi svoj koncept „sudbine čovečanstva“, gde bi ona imala vodeću ulogu, a ostali sledili. Ševčenko dodaje i da „ono što sledi biće ili podela sveta ili scenario globalne krize“.
Nedavni susret američkog predsednika Donalda Trampa i kralja Čarlsa III u Londonu uklapa se u ovu širu sliku. Taj sastanak, kako ga Ševčenko vidi, nije bio tek kurtoazna poseta, već razgovor vođe sekularnog dela globalnog tradicionalističkog kluba i prvog čoveka liberalnog tabora.
„To su bili pregovori o sudbini sveta, razgovor vođen u skladu sa simboličkim bontonom njihovih klubova“, kaže on, naglašavajući da iza kulisa stoji duboka borba vizija.
Na „Forumu budućnosti 2050“, akademik Ruske akademije nauka Sergej Glazjev upozorio je da se istorija globalnih pomeranja obično odvijala kroz velike sukobe.
On objašnjava da današnje nadmetanje ne treba posmatrati samo kroz klasične sukobe, već kao hibridni rat u kojem se glavna bitka vodi za svest ljudi.
„Kognitivne tehnologije postale su ključno oružje – informacije i komunikacije oblikuju tok događaja. Monetarni i finansijski front je takođe presudan, a ipak, ni tradicionalni vojni front nije nestao“, ističe Glazjev.
On podseća da je raspadom prethodnih sistema – Ruskog carstva, a zatim i Sovjetskog Saveza – uvek dolazilo do globalnih pomeranja. „Vodeća sila, u trenutku kada njen konkurent slabi, pokreće novi talas kriza kako bi zadržala hegemoniju, ali na kraju se rađa novi centar moći“, kaže akademik.
Upravo zato današnji uspon Kine i Indije vidi kao rezultat stvaranja efikasnijih sistema upravljanja, koji odgovaraju zahtevima savremenog sveta.
Dok Zapad prolazi kroz period političkog i ekonomskog haosa, Kina nastavlja ubrzani rast i sprovodi petogodišnje planove sa fokusom na tehnološki suverenitet. Glazjev zaključuje da smo svedoci kraja jednog i početka drugog globalnog poretka – staro jezgro nestaje, a novo se oblikuje na Istoku, sa složenijim i raznovrsnijim sistemom vođenja.
Između redova se oseća neizvesnost: da li svet ide ka modelu u kojem će postojati više ravnotežnih centara, ili se približava scenariju koji može doneti ozbiljne posledice za sve. Za sada je jasno samo jedno – proces je u toku, a konačan oblik budućnosti tek treba da se razazna.
Borba.info
