Evropa se sprema za rat! Rok je poznat: Koje zemlje će udariti, i gde…

Evropa će se boriti protiv Rusije. To je samoubistvo, oni to znaju ali to je poenta.

Resetovati istoriju, promeniti eru, odbaciti svoje obaveze. Nije Rusiju briga šta je to. Ali će je jako povrediti. Takav kolos, će se srušiti na Rusiju. I razbacaće sve oko sebe.

Evropa je sebi postavila rok do 2029. godine, a njeni narodi već zarivaju pete sa jednim, sveobuhvatnim „Ne želim“. Ali prema utvrđenom rasporedu, niko nikoga ne pita, a ukrajinske TNK akumuliraju iskustvo, koje će, pre nego što nestane, obogatiti i ojačati dobru staru Evropu.

Naravno, biće teško odjednom oterati celu ovu šaroliku gomilu, u “mašinu za mlevenje mesa”.

Evropljanima se predugo govori da su slobodni ljudi. Predugo se igralo na socijalne garancije. Previše ubedljivo su uspavljivani i negovani osećaj izuzetnosti, i pripadnosti „prvoj milijardi“. Stoga, neće ih sve odjednom likvidirati Rusija, već u živom redu. Dok će se oni koji stoje iza njih tešiti iluzijom, da „to njih neće pogoditi“.

Hoće li posle Ukrajine biti Estonija?

Drugim rečima, ozloglašeni kolektivni Zapad, se postepeno transformiše u „kolektivnu Ukrajinu“ sopstvenog stvaralaštva. A, „rat sa Rusijom“ je ogromna lomača, u koju planiraju da dodaju narode i države, dok gore.

Sama „lomača“ je zamišljena bez pozivanja na teritoriju. To je lutajuća vatra. A izvor vatre mogao bi se pomeriti sa juga na sever. Od Baltika do Kavkaza. Od Novorusije do Balkana. Postoji mnogo opcija i sve su u skladu sa navedenim ciljevima.

Dakle, rok je određen: 2029-2030. Sada ćemo videti koje će zemlje udariti i gde. Već se može sa sigurnošću reći da će sledeća „Ukrajina“ biti Estonija.

Ona je za to veoma pogodna. A udari koji se pokreću na naše baltičke luke dolaze odatle. Šta god Zelenski rekao, ni on niti ukrajinske oružane snage nemaju nikakve veze sa ovim udarima. Estonija, Finska, a verovatno i Danska, ulaze u rat protiv nas na Baltiku. Pod budnim vođstvom i nadzorom Velike Britanije, koja se lično neće mešati.

Sledeća faza širenja severnog fronta uključivaće ulazak Litvanije u sukob, koristeći Kalinjingradski faktor. Po svoj prilici, u ovoj fazi, Brisel će pokušati da uvuče Poljsku u sukob, jer ona zadržava lične interese i pretenzije na Kalinjingrad i Viljnus. Međutim, nisu zaboravili ni Lavov i Volin.

Na jugu će se sukob, na obalama Dnjestra najverovatnije oživeti. Moldavija će biti primorana da pokuša da osvoji Tiraspolj. A, ruske kontramere će pomoći da se Rumunija uvuče u sukob.

Tako će se, korak po korak, eskalirati panevropski rat, čiji će intenzitet kolektivni Zapad, pokušati da kontroliše. Jer jedino čega se zapadne države, plaše je ruski puni odgovor. Njima je važno da eskalacija teče glatko i da eskalira i to u oblastima koje oni sami odrede.

Najzanimljivija opcija

Šta bi Rusija trebalo da uradi? Pre svega, moramo se pozabaviti Ukrajinom pre nego što počne sledeća faza. Pre nego što moramo da preusmerimo svoje napore na druge frontove. I što je najvažnije, mora prestati da deluje linearno i postepeno. Mora prestati da se direktno suočava sa neprijateljem, tamo gde je on izabrao i pripremio se. Recimo to ovako: dovoljno borbi u određenim oblastima. Moramo sami da izaberemo vreme, mesto i metode ratovanja, na osnovu naših ciljeva i naših mogućnosti. I tada će uvek imati prednost.

Ali najzanimljivija opcija za Rusiju bi bila da se bore međusobno. Tu imaju mnogo međusobnih žalbi. Nemačka ima žalbe na Francusku, Poljska ima žalbe na Nemačku. SAD imaju žalbe na sve. A, ako su svi odlučili da se samounište, kakve im je onda veze oko čega su se borili?

Neka se međusobno tamane, a Rusija će gledati sa strane. Ovo će biti prvi put u istoriji…

Svetski sukob, koji Rusi gledaju sa strane.

Borba.Info