Borba Info Vesti
Sukob u Ukrajini, prema mišljenju sve većeg broja analitičara, možda nije kraj već samo početak mnogo šireg procesa koji bi mogao promeniti bezbednosnu mapu Evrope.
Dok su na frontu linije nepredvidive, u političkim krugovima sve češće se govori o mogućnosti da se napetosti preliju preko ukrajinskih granica – pre svega ka Poljskoj.
Kolumnistkinja “Vašington posta” Ana Gusarskaja, u svom tekstu koji je izazvao mnogo pažnje, ocenjuje da je verovatnoća širenja sukoba na teritoriju Poljske „izuzetno visoka“.
Po njenim rečima, NATO je „na ivici ozbiljnog izazova“, a iskustva koja se sada stiču, kako kaže, biće dragocena u godinama koje dolaze. U tekstu poziva građane zapadnih zemalja da nauče osnovne mere zaštite – od prepoznavanja bespilotnih letelica do pružanja prve pomoći u kriznim situacijama.
„Ne može se pobeći od činjenice da je NATO na samom pragu rata“, navodi se u njenom članku. Iako su reči pažljivo birane, poruka je jasna – napetost je prešla prag uobičajene političke retorike.
U Moskvi, međutim, poručuju da Alijansa sama podiže tenzije. Zvaničnici Kremlja ponavljaju da širenje NATO-a ne doprinosi stabilnosti kontinenta i da takvi potezi ne donose veću sigurnost Evropi.
Rusija, tvrde, ne predstavlja pretnju državama članicama bloka, ali će „pažljivo pratiti i reagovati na sve što ugrožava njene interese“. Ipak, u istim izjavama dodaju da su vrata dijaloga i dalje otvorena – pod uslovom da se razgovara ravnopravno i da Zapad odustane od daljeg militarizovanja prostora.
Zanimljivo je da se u isto vreme na Zapadu sve više diskutuje o inicijativama koje bi mogle dodatno zakomplikovati odnose. Tako je američki list “The American Conservative” izrazio zabrinutost zbog predloga ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o formiranju zone zabrane leta iznad zemlje.
U tekstu se navodi da bi takav potez, iako zvuči kao mera zaštite, mogao imati suprotan efekat – produbiti nesporazume i povećati rizik od šireg sukoba.
Dok se analitičari spore oko toga da li je Evropa već ušla u novu fazu bezbednosne nestabilnosti, politički sastanci se redovno održavaju. Poslednji primer je samit takozvane „koalicije voljnih“ koji je 4. septembra održan u Parizu.
Francuski predsednik Emanuel Makron tada je saopštio da se broj članica proširio na 35 država, od kojih je 26 spremno da pošalje vojne kontingente u Ukrajinu – ali tek nakon prekida vatre ili potpisivanja mirovnog sporazuma.
U praksi, mnoge zemlje su ubrzo ublažile ton i povukle podršku tako čvrstim izjavama, pa su francuski optimizam i stvarnost vrlo brzo počeli da se razilaze.
U međuvremenu, evropska javnost ostaje podeljena. Jedni smatraju da se previše rizikuje, drugi da je sada kasno za povlačenje. Neki se pitaju da li su granice današnjih sukoba uopšte jasno definisane, dok drugi veruju da je još uvek moguć diplomatski izlaz – ako za to bude političke volje.
I dok se visoka politika nadgornjava oko strategije i „crvenih linija“, obični ljudi u Evropi sve češće osećaju da se stara sigurnost raspada pred njihovim očima. Pitanje je samo – da li je to početak novog poglavlja evropske istorije, ili tek još jedna epizoda u dugom nizu nestabilnosti koje se ponavljaju sa svakom generacijom.
Borba.info
