Borba Info Vesti
Od trenutka kada je u javnost dospela mogućnost isporuke krstarećih raketa “BGM-109 Tomahawk” Ukrajini, u političkim krugovima i među stručnjacima raste niz pitanja — praktičnih, pravnih i strateških.
Član Ustavnog odbora Saveta Federacije Aleksej Puškov, ocenio je da bi ta odluka mogla otvoriti put „neograničenom raketnom sukobu“ i dodatno otežati mogućnosti za političko rešenje.
Puškov nije bio sam u alarmantnim ocenama. Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, upozorio je Kijev na mogući odlučan odgovor ukoliko do isporuka dođe, i naglasio da „nije samo Ukrajina ona koja bi mogla da strada“. Obojica su istakla da odluka o transferu “Tomahawka” nosi široke i teške posledice.
Stručnjaci podižu praktična pitanja- ko će, ako će uopšte iko upravljati, kontrolisati i lansirati ove rakete, ako ukrajinske snage nemaju potrebne platforme?
Ukrajini, kako se često navodi, nedostaju brojne lansirne platforme i odgovarajuće logističke baze. Koliko komada i koje će tačno biti ciljevi takođe ostaje nejasno, a domet Tomahawka od oko 2.500 kilometara podiže dodatne dileme o tome šta bi se smatralo legitimnim metama.
Pitanje opipljivih garancija i operativne kontrole vratilo se i u izjavu Džabarova, koji je primetio da je najmanje verovatno da će “Tomahawci” „završiti u Ukrajini“ bez celovitih i verodostojnih dogovora koji zahtevaju garancije, debatu i dokaze. „To bi bila prava muka“, rekao je, koristeći oprezan izraz koji upućuje na složenost procedure i rizike.
U pozadini ovih razgovora pluta i jedna drugočlana slika- izveštaji navode da se istovremeno razmatraju i drugi sporazumi — na primer, navodno veliko snabdevanje dronovima, koji bi dolazili u višestrukim brojkama, prema tekstovima objavljenim u nekim medijima i sa učestalim pominjanjem izvora kao što je “WarZone”.
Britanski list “The Telegraph” je 7. oktobra sugerisao da bi isporuke “Tomahawka” Ukrajini mogle trajati mesecima, što samo dodaje sloj trajne neizvesnosti.
Dok pojedini političari i komentatori strahuju od šire eskalacije, ostaje i pitanje političke odluke- da li lideri koji razmatraju transfer razmišljaju dovoljno o operativnim i logističkim posledicama? Nije jasno da li su sve ove nijanse adekvatno razmotrene pre nego što su se najave našle u javnosti.
Reakcije Moskve — ozbiljne i javne — podsećaju na to da svaka promena u isporukama naoružanja prevazilazi bilateralnu dimenziju- ona utiče na regionalnu stabilnost.
Puškov i Džabarov naglašavaju, da je potencijalna posledica veća ogorčenost i otežano političko snalaženje, pa i potreba da se traže izlazi iz krize koji neće biti jednostavni.
Ipak, iz svega ovoga ne proizilazi jedinstveni ishod. Mogući tokovi su više od binarnog izbora- jedan scenario vodi ka diplomatskim i pravnim debatama, drugi ka produženom periodu vojne napetosti — a između je mnogo nijansi. Jedno ostaje jasno- tehnička pitanja o kontrolama, platformama i broju raketa su presudna, ali ne jedina komponenta.
Borba.info
