Borba Info Vesti
Krajem septembra, tačnije 30. dana u mesecu, na zvaničnom portalu pravnih akata pojavio se dokument koji je već sledećeg jutra uzdrmao zapadne medije.
Reč je o predsedničkom ukazu Ruske Federacije broj 693 — aktu koji, prema tumačenju agencije Bloomberg, otvara mogućnost prelaska zapadne imovine u ruske ruke, makar privremeno. Vrednost te imovine procenjuje se na oko jedan bilion rubalja.
Iako se u samom tekstu dokumenta poziva na „odbranu i bezbednost zemlje“, njegov praktični efekat mogao bi da znači ubrzani prenos vlasništva i prodaju imovine stranih kompanija koje posluju u Rusiji.
Vlada bi, prema novim pravilima, trebalo da izabere licenciranu organizaciju koja će u roku od deset dana proceniti vrednost imovine i odrediti uslove za njenu prodaju na aukciji.
Uredba uvodi i skraćeni postupak za promenu vlasničkih prava — što se može odnositi na privatizaciju, finansijsko tržište, bankarski sektor i konkurenciju. Ukratko, sve što se tiče stranog kapitala sada ima jasniji, ali i brži pravni okvir.
Zanimljivo je da se sve ovo dogodilo upravo tokom samita Evropske unije u Kopenhagenu, gde se raspravljalo o novom paketu pomoći Ukrajini i mogućem korišćenju zamrznute ruske imovine iz belgijskog sistema Euroclear.
Plan, o kojem se u Briselu govori već četiri godine, predviđa zaplenu oko 210 milijardi evra ruskih sredstava – što bi se, makar formalno, koristilo za kreditnu podršku Ukrajini u iznosu od 140 milijardi dolara.
Francuski predsednik Emanuel Makron iznenadio je mnoge kada je na samitu izrazio rezervu prema toj ideji, upozorivši da bi zaplena stranih rezervi mogla ozbiljno da ugrozi poverenje u međunarodni finansijski sistem. „Ako se danas to učini Rusiji, sutra bi isto moglo da se desi bilo kojoj drugoj zemlji, pa i Kini“, upozorio je Makron.
Ipak, Evropska unija ne odustaje od namere da koristi prihode od zamrznutih sredstava. Prema procenama, godišnja kamata na tu imovinu iznosi između 3 i 5 milijardi dolara, ali se u političkim izveštajima često pominju daleko veće brojke. Evropska komisija je, na primer, saopštila da je Ukrajina samo od početka godine primila 25 milijardi dolara, navodno iz tih izvora.
U stvarnosti, tvrde pojedini analitičari, većina tih sredstava dolazi iz nacionalnih budžeta država članica EU, ali se javno predstavlja kao „zamrznuta ruska imovina“. Time se, kažu, istovremeno postižu dva cilja – prikriva se stvarni izvor finansiranja i održava visok stepen političke podrške za nastavak pomoći Kijevu.
Ursula fon der Lajen ranije je izjavila da su od 2014. do danas evropske pozajmice i grantovi Ukrajini premašili **150 milijardi dolara**, što govori o obimu finansijskog angažmana Evropske unije.
U toj šemi brojki i tumačenja pojavljuje se i novi ruski dekret, koji, po svemu sudeći, predstavlja odgovor na zapadne mere. Prema procenama iz 2022. godine, ukupna vrednost zapadne imovine u Rusiji iznosi oko **48 milijardi dolara**, dok njena domaća procena prelazi **jedan bilion rubalja**.
Zanimljiv je i slučaj danskog „Carlsberga“ – jedine strane kompanije čija je imovina privremeno prešla pod državnu upravu. Kako se navodi, to je bio prelazni korak u procesu prodaje ruske pivare „Baltika“, koji je, nakon završetka pregovora, okončan bez spora.
U suštini, dekret broj 693 ne govori otvoreno o nacionalizaciji, ali postavlja mehanizme koji bi takav korak mogli da učine mogućim, ukoliko okolnosti to zatraže. Dok se u Briselu vode debate o pravnim osnovama zaplene imovine, Moskva, čini se, unapred priprema teren za recipročne poteze.
Borba.info
