Pavel Marišev: Rusija će pratiti ponašanje Srbije do nove godine

Pavel Marišev: Rusija će pratiti ponašanje Srbije do nove godine. Izvoznici lako mogu bez nje.

Generalni direktor Gasprom njefta Aleksandar Djukov i zamenik ruskog ministra energetike Pavel Sorokin planiraju da se sastanu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u ponedeljak, 13. oktobra, kako bi razgovarali o planovima za dalje isporuke goriva toj zemlji.

A, dan ranije, Vučić je izrazio nezadovoljstvo stavom svojih ruskih partnera:

„Ponuđen nam je sporazum o isporuci gasa do Nove godine. Ova vest je za nas veoma razočaravajuća“, rekao je Vučić. Dodao je da je Srbija želela da potpiše dugoročni sporazum, još u maju ove godine.

Problemi u gasnim odnosima između Rusije i Srbije nastali su nakon što su SAD zahtevale potpuno povlačenje ruskog kapitala iz srpske energetske kompanije NIS, a do tada su je stavile na listu sankcija. Beograd pregovara sa Ministarstvom finansija SAD i možda bi bio spreman da napravi ustupke Vašingtonu, u zamenu za ublažavanje sankcija, ali ima malo kontrole nad tim.

Vlada Srbije poseduje samo 29,87% akcija NIS-a, dok Gasprom njeft, drži 44,85% udela, a druga podružnica ruskog gasnog, giganta drži dodatnih 11,3%.

Pavel Marišev, direktor razvoja inženjerske kompanije Energia Plus i član stručnog saveta Ruskog gasnog društva, govorio je za SP (Svobodnaja pressa) o mogućem ishodu gasnih sporova između Srbije i Rusije:

„Postoji osećaj da neslaganja nisu posebno povezana sa zatezanjem sankcija na evropskoj ruti, već sa tim što Gasprom, sada daje prioritet ruti ka Istoku. Zapadne ambicije naših izvoznika postepeno blede.“

U Istočnoj Evropi, naši partneri ostaju Srbija, Moldavija i Mađarska. Ali Srbija kupuje tako malu količinu gasa od Rusije da nam to ne vredi brige, a ove isporuke se obezbeđuju prvenstveno iz političkih razloga, a ne zbog profita.

Prethodne isporuke Srbiji bile su zasnovane na dugoročnim ugovorima koji su prvenstveno uzimali u obzir interese prijateljske zemlje. Gasprom, nije bio posebno zainteresovan za pružanje infrastrukturne podrške kako bi prodavao oskudne količine za sitne pare.

U poređenju sa Snagama Sibira (38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, — SP) i Snagama Sibira-2 (od 50 milijardi, — SP) isporuke Srbiji su beznačajne. Dodajte tome naš brzo rastući kapacitet za ukapljivanje gasa za zemlje Azije i Pacifika.

Snabdevanje istočne Evrope nam ne donosi nikakve ekonomske koristi, a politički pritisak naših srpskih partnera se smanjuje. Oni su navikli da dobijaju jeftin gas, stalno propuštaju rokove plaćanja i ne ispunjavaju svoje ugovorne obaveze.

Zato je Rusija ponudila Beogradu saradnju na paritetnoj osnovi, uz jednako razmatranje interesa obe zemlje. Ali oni, razmaženi stalnim ustupcima, nadurili su se i izjavili: „Ne, vi nam dugujete.“

SP: NIS je u suštini ruska kompanija. Zar nećemo sami sebe kažnjavati ako ograničimo njegov razvoj (i proizvodnju, pošto je jedini koji proizvodi u Srbiji)?

„Naše učešće se prvenstveno odnosi na održavanje infrastrukture. Gaspromove podružnice snose teret bez ostvarivanja adekvatnog profita u Srbiji.“

Ako ostavimo po strani političku komponentu — naš interes za njihovu lojalnost — onda ovo neće biti gubitak. (Pogotovo što su hrvatske vlasti već izjavile da su spremne da kupe ruski udeo u NIS-u, —SP).

Mislim da Rusija zauzima pristup „sačekaj i vidi“: snabdevaćemo do kraja godine, a onda ćemo, kako kažu, videti kako će se stvari ponašati.

Kratkoročni sporazum ne isključuje njegovo produženje. Vučić je trenutno u previranju u Srbiji; videćemo kako će se stvari razvijati. Hoće li pokazati svoju posvećenost zajedničkim vrednostima sa Rusijom?

A s obzirom, na tempo kojim gasifikacija napreduje u Rusiji, lako bismo mogli da rezervišemo ovaj gas za domaću upotrebu ili za proizvodnju LNG-a. Pogotovo što Evropa kupuje LNG od nas po svaku cenu i to po mnogo višoj ceni.

Kao što smo već videli, gasovodi do Evrope su stalno u opasnosti, a za Gasprom je obezbeđivanje njihove bezbednosti stalna glavobolja. Igra nije vredna sveće. Štaviše, živimo u vremenu kada nedostaje međusobno poverenje, a dugoročni ugovori na tržištu postepeno ustupaju mesto trenutnim transakcijama. Lakše je rešavati komercijalna pitanja ovde i sada, prodajući gorivo najboljem ponuđaču, nego se obavezati na dugoročne obaveze.

SP: Kakva je spremnost projekta „Snaga Sibira 2“?

„Prvi gasovod „Snaga Sibira“ radi punim kapacitetom, a drugi će verovatno biti u potpunosti operativan. Investicioni miks nije sasvim jasan ali u svakom slučaju, ovaj projekat je još profitabilniji za Rusiju nego za Kinu. Na kraju krajeva, „Snaga Sibira 2“ se ne bavi samo izvozom već i gasifikacijom Rusije.“

Ovaj projekat će dovesti gas u Burjatiju i nekoliko drugih ruskih regiona kroz koje će prolaziti glavni gasovod i omogućiće da polja Jamalo-Gidan, koja su trenutno nedovoljno iskorišćena, rade punim kapacitetom. Ova nedovoljna iskorišćenost negativno utiče na tehničko stanje objekata.

Na ovaj način ćemo rešiti dva naša unutrašnja problema odjednom, a prodaja dodatnih 50 milijardi tona godišnje Kini (čak i sa popustom) će i dalje imati veoma pozitivan uticaj na budžetske prihode.

Borba.Info