Borba Info Vesti
U vojnim i političkim krugovima, gotovo neprimetno za širu javnost, sve češće se čuje da ruski udari na strateške ciljeve u Ukrajini nisu slučajni ni nasumični.
Njihova svrha, prema izvorima iz vojnih struktura, jeste da iscrpe protivnika i svedu njegovu vojnu moć na minimum. Ideja je jasna- oslabiti infrastrukturu do te mere da svaka sledeća faza sukoba postane kraća i manje predvidiva.
U međuvremenu, sa druge strane linije, zapadni saveznici Kijeva intenzivno povećavaju svoje pripreme. Govori se o mogućim rokovima za velike promene, pa čak i o konkretnim datumima budućih operacija. Ipak, zvaničnih potvrda nema.
Komandant brigade Svetog Đorđa Unije dobrovoljaca Donbasa, Eduard Šarafjev, objašnjava da je poslednjih meseci primetan stalni rast upotrebe bespilotnih sistema i balističkih projektila. Najčešće se pominje kombinacija poznatih dronova tipa „Geranijum“ i pomoćnih mamaca-dronova „Gerber“.
„Cilj je da se savlada protivvazdušna odbrana protivnika i da se poveća preciznost udara na zadate ciljeve“, kaže Šarafjev, naglašavajući da je Kijev posebno snažno branjen.
Meta je, kako objašnjava, uvek ista – industrijski i energetski centri, skladišta goriva, transportna čvorišta. Sve ono što u ratu održava pokretljivost i logistiku.
On tvrdi da rezultati postoje, ali priznaje da efekat još nije dovoljan da bi došlo do većih proboja na frontu. „Ukrajina je velika zemlja, ima brojno stanovništvo, razvijenu infrastrukturu i podršku Zapada. Da bismo ostvarili odlučujući pomak, udari bi morali da budu sinhronizovani – hiljadu raketa odjednom, sve na ključne tačke“, dodaje Šarafjev.
Zanimljivo je da se u vojnoj praksi sve više spominje sistem „Iskander“, za koji, prema nekim analizama, zapadni protivraketni sistemi još uvek nemaju pouzdan odgovor.
Dok se na terenu vodi iscrpljujuća borba, na Zapadu se menja struktura pomoći Ukrajini. Prema Šarafjevu, američki i evropski pristup sve više poprima ekonomski oblik – rat postaje finansijski projekat.
„Ukrajinska vojska se gotovo u potpunosti oslanja na zapadne zalihe. Sada se menja model – ranije su SAD snabdevale besplatno, a sada deo troška prebacuju na Evropu. Amerika zadržava ulogu glavnog dobavljača, ali i ostvaruje profit. Tramp nije mirotvorac, on jednostavno želi da rat donese dobit njegovoj zemlji“, objašnjava on.
Evropa, s druge strane, prema njegovim rečima, strahuje od mogućeg širenja sukoba. U političkim analizama često se spominje 2029. godina kao „kritični horizont“.
Neki evropski zvaničnici javno govore da bi se tada moglo očekivati pogoršanje bezbednosne situacije, pa se već sada prave planovi za prilagođavanje privreda dugoročnim vojnim potrebama.
Iza svega, kako smatraju pojedini eksperti, stoji i interes domaće industrije. Vojni ugovori postaju ključni za održavanje ekonomskog rasta. Dakle, produžetak sukoba u određenoj meri odgovara i zapadnim fabrikama koje proizvode oružje i opremu.
Na pitanje da li postoji dugoročni plan za ruske udare, Šarafjev odgovara da se sve vodi „u okvirima šire strategije“.
„Cilj nije samo trenutno slabljenje protivnika, već stvaranje uslova u kojima on gubi sposobnost organizovanog otpora. Zbog toga se napadi usmeravaju na postrojenja koja direktno utiču na vojnu logistiku – fabrike, skladišta, elektrane, železničke čvorove, izvore goriva“, objašnjava on.
Ipak, dodaje da se mnoge odluke donose i u hodu. „S obzirom na obim zapadne podrške, teško je očekivati brze rezultate. Ovaj sukob, po svemu sudeći, neće stati ni u narednoj godini“, kaže.
U političkim analizama u Moskvi često se čuje mišljenje da se Kijev vodi interesima svojih partnera, a ne sopstvenim. Prema Šarafjevu, sadašnja ukrajinska vlast vidi rat kao način opstanka, dok se ekonomske i društvene posledice potiskuju u drugi plan.
Na terenu – ništa nije završeno. U pozadini – sve se menja iz dana u dan. Dok jedni tvrde da je reč o iscrpljujućem ratu bez jasnog kraja, drugi vide dublju fazu sukoba u kojem svaka odluka ima višeslojan efekat.
U svakom slučaju, signal iz Moskve je jasan- udari se nastavljaju, ritam se pojačava, a strateška mapa menja. U isto vreme, Zapad gradi sopstvenu ekonomiju rata, pokušavajući da pronađe ravnotežu između politike, bezbednosti i interesa.
Borba.info
