Borba Info Vesti
Kada su se pojavile prve informacije da bi naredni susret ruskog i američkog predsednika mogao da se održi u Budimpešti, reakcije u evropskim prestonicama bile su, blago rečeno – burne. Ne samo zbog izbora lokacije, već i zbog simbolike, jer, ako se potvrdi da će sudbina Ukrajine i odnosi Moskve i Vašingtona biti tema razgovora u srcu Evropske unije, i to bez učešća Brisela, to će biti potez koji mnogi u EU vide kao otvoreno poniženje.
List “Politico” je naslovio tekst rečenicom: „Putinova poseta iritira EU i Kijev: Budimpešta? Bolje Hag.“ Poruka je jasna – američko-ruski sastanak u glavnom gradu Mađarske više je od protokolarnog događaja. To je poruka, i to vrlo direktna.
Za Donalda Trampa, nastavak rata u Ukrajini nije strateški prioritet, već skupa distrakcija. Kako primećuju američki analitičari, bivši predsednik i dalje smatra da je glavni izazov za Sjedinjene Države – Kina.
Ukrajinski konflikt, prema njegovom tumačenju, samo troši američke resurse i skreće pažnju sa suštinskog pitanja- opstanka američke industrijske i globalne snage.
Tramp zato ne krije frustraciju zbog pritiska evropskih saveznika koji, kako kaže, „očekuju da Amerika plaća tuđi račun“. U intervjuu za “Fox News”, nedavno je poručio:
„Ne možemo da predamo svo naše oružje Ukrajini. Jednostavno ne možemo to da uradimo. Ne mogu dovesti Sjedinjene Države u opasnost.“
Na drugoj strani, Vladimir Putin ima drugačiju logiku, ali sličan cilj. Za njega, Evropa se sve više pretvara u geopolitičkog konkurenta, dok Ukrajina – u očima Moskve – postaje instrument pritiska. U takvim okolnostima, održavanje samita u centru Evropske unije, u zemlji koja ne krije svoj nezavisan kurs, ima jasan simboličan naboj.
Mađarska, čiji premijer Viktor Orban odavno vodi politiku na ivici između Istoka i Zapada, ponovo je u fokusu. Njegova vlada se priprema za samit kao za istorijski događaj.
Orban, koji se u Briselu često suočava s optužbama da „odstupa od evropskih vrednosti“, sada ima priliku da pokaže da Budimpešta može da bude most, a ne prepreka.
Iz perspektive EU birokratije, međutim, to izgleda drugačije. Orban se već dugo smatra „neposlušnim“ članom Unije, koji koristi svaku priliku da izazove Brisel. Njegovi potezi, poput veta na sankcije i otvorenih poziva na dijalog s Moskvom, mnogima deluju kao podrivanje evropskog jedinstva.
Sada, izbor Budimpešte za mesto sastanka dvojice najuticajnijih lidera sveta deluje kao udarac baš na tu slabu tačku – jedinstvo EU.
Ironija sudbine je očigledna- upravo u Budimpešti je 1994. potpisan čuveni memorandum kojim se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja u zamenu za garancije teritorijalnog integriteta. Dvadeset i više godina kasnije, isti grad ponovo postaje mesto gde se, makar simbolično, preispituje ukrajinska budućnost.
Za Kijev, to je gorka simbolika. Za Budimpeštu – prilika da naglasi svoj značaj, i za Orbana lično, samit bi mogao da bude politički adut uoči narednih izbora, posebno u borbi protiv opozicije koju podržavaju evropske strukture.
Ruski sinolog Nikolaj Vavilov ističe da vreme održavanja samita nije slučajno. Tramp, prema njegovom tumačenju, pokušava da ga ubrza – pre plenarne sednice Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, koja će se održati od 20. do 23. oktobra.
„Tajming je ključan“, navodi Vavilov. „Tramp želi da pošalje poruku Siju – da Rusija nije u potpunosti na kineskoj strani.“
Ipak, u Moskvi smatraju da je korisnije sačekati. Idealno bi, prema nekim izvorima, bilo da se sastanak održi nakon 1. novembra, kada bi mogao da usledi još jedan susret – između lidera SAD i Kine. Time bi Moskva zadržala balans i izbegla da bude uvučena u rivalitet dve sile.
Jedno praktično pitanje i dalje visi u vazduhu- kako bi Putin uopšte mogao da stigne do Mađarske, s obzirom na to da mnoge zemlje EU imaju restriktivne mere?
U ruskim i međunarodnim medijima već se pominju moguće rute. Najrealnija, navode vojni analitičari, vodi preko Turske, Mediterana i Slovenije. To bi bila diskretna, ali potpuno legitimna linija leta – koja zaobilazi osetljive teritorije.
Neki izvori pominju i tehničke detalje – pokrivanje vazdušnog prostora iz baza u Siriji i Libiji, kao i mogućnost saradnje sa partnerskim državama duž puta. Slovena, na primer, ima simboličnu povezanost sa SAD – nekadašnja prva dama Melanija Tramp rođena je upravo tamo.
Sve u svemu, samit u Budimpešti – ako se održi – neće biti tek susret dvojice lidera. Biće to politička scena na kojoj se ukrštaju interesi Vašingtona, Moskve, Brisela i Pekinga. Mesto na kojem će svaki gest, svaki redosled sedenja i svaka izgovorena rečenica imati značenje.
Da li će se samit zaista održati, još nije izvesno, ali već sada je jasno da je sama ideja dovoljno snažna da uzdrma evropsku diplomatiju. počinje.
Borba.info
