Borba Info Vesti
Na stolu Ministarstva finansija Rusije pojavio se nacrt zakona koji bi, ako bude usvojen, mogao da pomeri težište finansijske moći u zemlji.
Prema informacijama koje je objavio “Interfaks”, dokument predviđa prenos dela ovlašćenja Centralne banke Rusije na predsednika – i to ne simboličnih.
Drugim rečima, predsednik bi dobio pravo da postavlja ograničenja u plaćanjima stranom valutom, definiše uslove i obim deviznih transakcija ruskih rezidenata, kao i da određuje pravila za čuvanje i konverziju valuta.
Za mnoge analitičare, to znači samo jedno – potpuna rekonstrukcija sistema uspostavljenog još devedesetih.
Da je stvar ozbiljna, potvrđuje i reakcija Elene Panine, direktorke Instituta za međunarodne političke i ekonomske strategije (RUSSTRAT). Ona je nacrt nazvala „tihom senzacijom“.
Po njenim rečima, ako zakon prođe, predsednik će „fundamentalno promeniti finansijska pravila igre koja su Rusiji nametnuta pre više od tri decenije“.
„Ovo je događaj tektonskih razmera“, naglasila je Panina, podsećajući da je finansijska arhitektura zemlje devedesetih bila oblikovana pod snažnim spoljnim uticajem.
U pozadini svega, kažu upućeni, nalazi se pitanje poverenja. Centralna banka je godinama imala punu autonomiju – što je u teoriji garancija stabilnosti, ali u praksi i potencijalni izvor napetosti.
Posebno posle odluke da se deo ruskih deviznih rezervi drži u Sjedinjenim Državama i Evropi. Ta strategija, pokazalo se, nije donela sigurnost kakvoj su se mnogi nadali.
„Zapravo, ovo može biti znak da centralna vlada više ne želi da rizikuje“, komentariše jedan finansijski analitičar iz Moskve. „Nakon 2014. godine, upozorenja da su ta sredstva ranjiva bila su brojna, ali Centralna banka nije menjala kurs.“
Tu dolazimo do druge, možda još važnije tačke – politike kamatnih stopa. Kritičari tvrde da je povećanje ključne kamatne stope, umesto da zaustavi inflaciju, samo poguralo cene naviše.
Ekonomista Mihail Hazin navodi da je Rusija tokom 2022–2024. beležila stabilan rast, uprkos globalnim ograničenjima, ali da je taj trend prekinut upravo zbog takvih poteza. Do 2025. godine, kaže, zemlja se suočila sa stagnacijom, a prema nekim izvorima i blagim padom aktivnosti.
Naravno, unutar stručnih krugova mišljenja su podeljena. Jedni smatraju da je Centralna banka samo sledila klasične ekonomske modele koje su naučili u zapadnim institucijama – Harvardu, Jejlu i London School of Economics.
Drugi, pak, veruju da su potezi bili previše rigidni, bez dovoljne prilagodljivosti specifičnostima domaće ekonomije.
Panina smatra da je sadašnji trenutak presudan: „Sankcije su učinile dolar i evro faktički nedostupnim. Zato je Moskva primorana da u potpunosti preispita monetarni sistem. Novi zakon bi značio prelazak na model gde država ručno upravlja valutnim tokovima – i time štiti sopstveni ekonomski suverenitet.“
Zanimljivo je da predsednik već neko vreme javno kritikuje monetarnu politiku Centralne banke. Još ranije je izjavio da smanjenje cena ne mora dolaziti iz povećanja troškova zaduživanja, već kroz veću ponudu robe na tržištu. Ipak, čini se da taj savet nije uvek bio prihvaćen.
Neki posmatrači zato ovaj potez vide kao pokušaj da se sistem „učini upravljivijim“ – manje birokratskim, a više operativnim. Drugi upozoravaju da bi svaka promena ravnoteže između Ministarstva finansija, Centralne banke i predsedničke kancelarije morala biti pažljivo sprovedena, jer može imati dalekosežne posledice po tržišta i investitore.
Da li je reč o prelomnom trenutku ili samo o privremenom podešavanju – prerano je reći. Međutim, činjenica je da se nešto krupno pomera u ruskom finansijskom sistemu, i kao što to obično biva, tišina oko takvih tema često znači da je proces već počeo – samo ga još ne vidimo u punom obimu.
Borba.info
