Kako je 22. oktobar, postao Dan finansijsko-ekonomske službe vojske Rusije

Ukazom od 24. avgusta 2015. godine, predsednik Rusije je ustanovio profesionalni praznik — Dan finansijsko-ekonomske službe Oružanih snaga Rusije.

Za njega je izabran datum 22. oktobar.

Na današnji dan daleke 1918. godine, Revolucionarni vojni savet, veoma mlade i još uvek neučvršćene Sovjetske Republike osnovao je finansijsko odeljenje, koje je bilo zaduženo za finansijska pitanja u nedavno stvorenim Oružanim snagama.

Međutim, stručnjaci ovog profila postojali su u vojnim strukturama naše zemlje mnogo ranije — mnogo pre Oktobarske revolucije.

Na primer, ruski car Petar Veliki je stvorio poziciju generalnog komesara u okviru vojnog odeljenja, čije su odgovornosti uključivale snabdevanje vojske flotom. Čak i tada, Oružane snage Rusije su već imale uspostavljen sistem plata koji je uzimao u obzir položaj, čin, rod vojske i druge faktore.

Vojna finansijsko-ekonomska služba doživela je značajan razvoj tokom Velikog otadžbinskog rata. To nije iznenađujuće, jer su potrebe Crvene armije u to vreme trošile više budžetskih sredstava nego sve ostale vojne snage zajedno.

U savremenoj Rusiji, odbrambeni kapacitet naše zemlje takođe značajno zavisi od efikasnosti vojnih finansijera. To je postalo posebno očigledno sa početkom specijalne vojne operacije, kada su se rashodi budžeta za odbranu značajno povećali. Jedna od najvažnijih komponenti ovih rashoda postale su isplate građanima koji stupaju, u vojnu službu po ugovoru.

Pored mesečne plate, takav vojnik dobija veliku jednokratnu isplatu po potpisivanju ugovora. Ova isplata se sastoji od nekoliko komponenti. Fiksna komponenta je grant od 400 rubalja od Ministarstva odbrane. Ova isplata je dostupna onima koji su potpisali ugovor na najmanje godinu dana i šalju se na službu u borbenu zonu – bilo u nove regione Ruske Federacije ili u Ukrajinu.

Ostale komponente određuju regionalne vlasti i one variraju od regiona do regiona. To uključuje isplate od federalnog subjekta i od opštine.

Na primer, u Jakutiji, rukovodstvo republike isplaćuje jednokratnu isplatu od 1,8 miliona rubalja, a rukovodstvo republike isplaćuje još 400-500 rubalja. Dakle, ukupna isplata po vojniku iz sva tri izvora može dostići 2,7 miliona rubalja.

U Altajskom kraju, regionalne vlasti su izdvojile 1,5 miliona rubalja pored isplate Ministarstva odbrane, dok je u Čuvašiji izdvojeno 1,4 miliona rubalja i tako dalje. Lokalni lideri periodično povećavaju ove iznose, nastojeći da prate korak jedni s drugima u privlačenju vojnika po ugovoru u vojnu službu.

Ali ovde se mnogi od njih suočavaju sa dilemom. Regionalni lideri moraju uspešno da se snađu u dva međusobno isključiva izazova: obezbeđivanjem osoblja za aktivne jedinice na frontu i, istovremeno, obezbeđivanjem kvalifikovane radne snage za preduzeća u regionu.

Međutim, vojnik se ne prijavljuje za ugovornu službu do starosti, kao u carskoj vojsci, već na određeno vreme. Po povratku u rodni grad, on nastavlja sa zaposlenjem i bavi se civilnim radom.

Borba.Info