Političari koji ćute o kriminalu su, u kriminalu!

Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović izjavio je da nije dobro kada političari zatvaraju oči pred organizovanim kriminalom, naglasivši da se stvarne promene u crnogorskom društvu mogu postići jedino ako se „probije matrica kojoj su mnogi podređeni“.

U svom autorskom podkastu „Petak sa Dritanom“, on je poručio da se na Balkanu ne može govoriti o potpunoj odvojenosti politike i pravosuđa.

– Kakav skandinavski pristup u Crnoj Gori, gde postoje paralelne institucije i ljudi koji kontrolišu sudstvo, tužilaštvo, policiju, ANB? Političari koji beže od ove teme su kukavice, jer imaju politički profit od toga. Zašto bi ulazili u sukob sa onima koji kontrolišu medije, političare i nevladin sektor? Lakše je biti njihov sluga, pa da vas hvale, dok vi kroz manipulaciju dobijate procente kod građana. Ali kakvu to promenu donosi – vi postajete koristan idiot i stavljate se u službu ljudi koji su s one strane zakona – poručio je Abazović.

Abazović je izrazio bojazan da bi predmet „Možura“, u kojem postoje ozbiljne indicije o korupciji, mogao da zastari. On je upozorio da se kasni sa usvajanjem „antimafija zakona“, dok su, kako kaže, mnogi kriminalci već uspeli da sakriju imovinu.

– Vlada Crne Gore nikako nije mogla da prebaci ugovor sa španske kompanije „Fersa“ na „Enemaltu“, koja sada upravlja vetroelektranom, na način na koji je to uradila. Jedna firma je bila posrednik preko kojeg je izvučen novac građana Crne Gore, koji se kasnije kroz konsultantske ugovore vraćao ljudima bliskim tadašnjem režimu. Da je posao bio čist, ne bi došlo do ubistva novinarke na Malti koja je istraživala poslove povezanih firmi uključenih u „Možuru“ – naglasio je on.

Abazović je podsetio da je njegov pokret, iz straha da bi „Možura“ mogla da doživi sudbinu „Telekoma“, tražio podršku poslaničkih klubova za formiranje anketnog odbora u Skupštini. On je istakao da je poslednja aktivnost u tom predmetu bila 2015. godine i da postoji ozbiljan rizik od zastare, jer je prošlo deset godina.

Abazović je podržao uvođenje reda u upravnim odborima javnih preduzeća, ali je izrazio sumnju u iskrenost namera aktuelne vlasti.

Podsetio je i na smenjivanje izvršnog direktora EPCG Ivana Bulatovića, nakon što je kompanija bez ikakvih podataka pokušala da demantuje njegovu tvrdnju da je preduzeće ove godine u minusu 96 miliona evra.

Građani mu se, kako kaže, često obraćaju zbog problema sa gužvama na šalterima i prilikom dobijanja dokumenata, pa će URA insistirati na digitalizaciji, što je deo programa „Crna Gora 365“.

– Crna Gora je verovatno najslabija u regionu kada je reč o digitalizaciji. U eri tehnološkog napretka, ne bi trebalo da gledamo kilometarske kolone ni na granicama, ni u domovima zdravlja, ni prilikom vađenja dokumenata – istakao je on, podsetivši da je njegova vlada planirala da se do početka 2024. godine 13 dokumenata može dobiti onlajn, ali da taj plan nije realizovan.

Govoreći o regionalnoj politici i mogućnostima pomirenja, Abazović je kazao da se na Balkanu taj koncept teško razume.

– Ljudi teško prihvataju ono što nije deo njihovih navika. A njihove navike su svađalačka politika i gledanje na različite kao na neprijatelje. Ipak, ja ću nastaviti da promovišem pomiriteljski koncept za ceo Balkan – poručio je lider GP URA.

Politika