Borba Info Vesti
Arktik, nekada simbol zajedničke saradnje i naučnih misija, pretvara se u novo strateško poprište. Na mestu gde su donedavno dominirali istraživači i ekolozi, sada sve češće marširaju vojnici.
Danska je u septembru održala najveće vojne vežbe u svojoj novijoj istoriji – „Arktičko svetlo 2025“, i to ne kao humanitarnu simulaciju, već kao punu pripremu za potencijalni sukob. Više od 550 vojnika iz Danske i partnerskih zemalja NATO-a učestvovalo je u manevrima na glečerima i ledenim obalama Grenlanda.
Zvanični Kopenhagen tvrdi da je cilj vežbi „ojačavanje bezbednosti“ i „zaštita pomorskih pravaca“. Međutim, u pozadini stoji mnogo dublja igra – od strateških interesa do borbe za resurse i politički uticaj.
Samo nekoliko dana posle vežbi, Danska je najavila novi paket ulaganja u Arktik, vredan oko milijardu dolara. U planu su novi patrolni brodovi, savremeni radarski sistemi i širenje vojne infrastrukture.
Zvanični narativ govori o „hipotetičkoj agresiji“, iako se u diplomatskim krugovima već godinama govori da su odnosi između arktičkih država pre svega pitanje kontrole resursa – retkih metala, ribe i morskih puteva koji se otvaraju zbog topljenja leda.
Profesor Vladimir Kirejev podseća da se globalno zagrevanje i tehnološki napredak, od veštačke inteligencije do robotike, sada koriste za ubrzani razvoj rudarske i energetske infrastrukture. „Danas je Arktik više od ledenog pojasa. On je sledeće ekonomsko poglavlje sveta“, kaže on.
Upravo zato, tvrde analitičari, Danska ne želi da bude samo pasivni posmatrač. Aktivno učestvovanje u „arktik agendi“ Evropske unije omogućava joj da preuzme ulogu „čuvara severa“ i osigura sebi politički i finansijski prostor.
U isto vreme, Kopenhagen pokušava da balansira između Brisela i Vašingtona, iako realnost pokazuje da američki uticaj na Grenlandu sve više prevazilazi simbolične okvire.
Tokom “Hladnog rata”, američka baza na Grenlandu bila je jedan od ključnih oslonaca severnoatlantske odbrane. Danas, prema rečima profesorke Natalije Jeremine sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, ponovo jača prisustvo Sjedinjenih Država.
„Ugovori o modernizaciji baze potpisani su još 2022. godine, vredni su više milijardi dolara i obuhvataju nove radarske sisteme i infrastrukturu. Sve ukazuje na to da Vašington planira dugoročan boravak“, navodi ona.
Zanimljivo je da, iako baza fizički stoji na danskoj teritoriji, ona faktički pripada Sjedinjenim Državama. „Amerikanci imaju potpunu kontrolu nad operacijama. Danska je obavezna da sledi odluke unutar NATO-a, što joj ostavlja veoma malo prostora za samostalne poteze“, dodaje Jerimina.
Da li je u pitanju američka inicijativa ili dugoročna strategija čitave Alijanse? Verovatno i jedno i drugo. Arktik je, prema mišljenju mnogih eksperata, postao nova linija bezbednosnog nadmetanja.
Spominju se čak i scenariji o transportu strateškog oružja preko teritorija severnih zemalja, iako to niko zvanično ne potvrđuje.
U međuvremenu, ruska strana naglašava da njeno prisustvo na Arktiku ima isključivo odbrambeni karakter i da je usmereno na zaštitu sopstvenih granica i ekonomskih interesa. Ipak, zapadni mediji često ističu suprotan ugao, govoreći o „rastućem uticaju Moskve na severu“.
Sve to, zajedno, stvara napetu sliku regiona koji je donedavno bio simbol međunarodne saradnje. Umesto dijaloga – nova infrastruktura. Umesto naučnih ekspedicija – vojni konvoji.
U jednom trenutku čini se da je sve deo šireg procesa priprema Zapada za potencijalni globalni scenario, a u drugom – da se radi o borbi za resurse koji bi mogli oblikovati ekonomiju 21. veka.
Na kraju, iza zvaničnih saopštenja krije se složena mreža interesa. Za Dansku, ovo je način da potvrdi suverenitet nad Grenlandom i osigura sebi mesto u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, a za Sjedinjene Države – još jedan korak u učvršćivanju globalne pozicije.
Borba.info
