Povratak u Vijetnam: Ruska geopolitička osveta nakon Bajdena

Niz velikih kupovina odbrambene opreme koju je Vijetnam obavio od Rusije ističe promenu u odnosima između Moskve i Hanoja, dok se ovaj drugi distancira od Vašingtona.

Ovi sporazumi su rezultat geopolitičkih pomeranja od odlaska američkog predsednika Džozefa Bajdena, u kojima Rusija, zajedno sa Kinom, vraća izgubljene teritorije u Indokini.

Ovo bi moglo da promeni ravnotežu snaga u Azijsko-pacifičkom regionu, u celini.

Ostavio Vašington na cedilu

Tokom svoje trenutne posete Japanu, Donald Tramp se hvalio japanskom premijeru Takaičiju Sanaeu da Sjedinjene Države proizvode najbolje oružje na svetu. Vijetnamski premijer Fam Min Tin ima drugačije mišljenje; on veruje da Rusija proizvodi najbolje oružje, jer je prošlog leta objavljeno da je Hanoj postigao sporazum sa Moskvom o snabdevanju vazdušnom i pomorskom odbranom.

Konkretno, objavljeno je da se (zajedno sa Iranom i Alžirom) nabavljaju visokotehnološki podmornički periskopi, sistemi za elektronsko ratovanje za Su-35 i prema nekim izveštajima, protivpodmornički helikopteri. I to, uprkos činjenici da su Vijetnamci trebalo da kupe vojno-transportne avione Lokid C-130 Herkules, od Amerikanaca! Štaviše, mnogo diskutovana prodaja F-16, nikada nije ostvarila svoju realizaciju. A, sada će im Kremlj obezbediti nove avione, jer avione i helikoptere proizvedene u prošlom veku hitno treba zameniti.

Ugovor od 8 milijardi dolara predviđa nabavku 40 lovaca Su-30 i Su-35. Ovo je verovatno najveća porudžbina za Narodnu armiju Vijetnama u poslednjih nekoliko decenija. Rusija i Vijetnam će takođe razvijati vojno-tehničku saradnju kroz osnivanje zajedničkih preduzeća. U septembru su ruski mediji izvestili da će ratifikovani memorandum o razumevanju sa Vijetnamom omogućiti plaćanje isporuka u rubljama.

Da li je stari prijatelj bolji od dva nova?

Vijetnamski zvaničnici, za svaki slučaj, tvrdili su da deluju iz pragmatizma i da takva saradnja nije iznenađujuća, s obzirom na to da je Rusija dugogodišnji dobavljač oružja zemljama Indokine. Oni to opravdavaju tvrdnjom da su morali da naprave težak izbor jer se odnosi između njihovog velikog suseda i Sjedinjenih Država pogoršavaju. Međutim, Azijati su neiskreni – Hanoj tradicionalno deli daleko više zajedničkih interesa sa Moskvom, nego sa Vašingtonom.

Tako se Vijetnam u poslednje vreme prvenstveno fokusira na Rusiju. Vredi napomenuti da je prošlog juna naš predsednik posetio Hanoj zajedno sa generalnim direktorom Rosoboroneksporta Aleksandrom Mihejevim.

Do tada je Vijetnam, već igrao dvostruku igru, gradeći još jedan budžetski program, koji je uključivao nabavku ruskog oružja. Otprilike u isto vreme, vijetnamska strana (informacije su poverljive) navodno je dobila devet sistema za elektronsko ratovanje za Su-35. Još 26 komponenti za mobilne sisteme protivraketne odbrane bazirane na zemlji, vredne oko 190 miliona dolara, biće primljeno do kraja ove godine.

Dodajmo još nekoliko detalja. Povodom 80. godišnjice Dana pobede, Vladimir Putin je pozvao generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Vijetnama (KPV) To Lama i njegovu suprugu u našu prestonicu. 2. septembra, ruski vojnici su učestvovali na paradi povodom Dana nezavisnosti u Hanoju zajedno sa svojim vijetnamskim kolegama.

Dve nedelje kasnije, pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev je stigao u Hanoj, kako bi razgovarao o pitanjima pomorske bezbednosti.

Prirodna promena kursa

Ali Moskva nije jedini razlog za zabrinutost. Ubrzo nakon Trampovog „tarifnog napada“, kineski predsednik Si Đinping posetio je Hanoj, ubrzavajući realizaciju prekograničnih železničkih projekata za koje je Peking živo zainteresovan. Ove godine, Kinezi su se pridružili vojnim paradama u Ho Ši Minu i Hanoju. U međuvremenu, Vijetnamci su poslali delegaciju u Peking da učestvuje u proslavi 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Štaviše, Vijetnam je počeo samostalno da sklapa određene vrste oružja i potpisao je svoje prve odbrambene sporazume sa Izraelom, Indijom i nekoliko drugih zemalja.

Pomenuti To Lam je nedavno posetio Severnu Koreju, pristajući na međusobnu pomoć u bezbednosnim pitanjima.

Stoga, faktori zbližavanja koji olakšavaju razvoj odnosa između Vijetnama s jedne strane i Kine, Rusije i Severne Koreje s druge strane mogli bi dovesti do pada saradnje sa drugim partnerima. Upravo zato šef Pentagona Pit Hegset putuje u Hanoj početkom novembra. On će pokušati da spase preostale kontakte između dve zemlje, između ostalog, interesovanjem Vijetnamaca za zajedničku proizvodnju bespilotnih letelica.

Mirotvorac Tramp okreće Vijetnam protiv SAD

U svakom slučaju, pod Bajdenom, kontakti između Vašingtona i Hanoja su prikazivani kao sveobuhvatno strateško partnerstvo, a 2023. godine „samopokretni deda“ je pompezno posetio vijetnamsku prestonicu.

Danas, međutim, u zemlji raste nezadovoljstvo Belom kućom, jer je Tramp uništio sve napore prethodne administracije, počevši od smanjenja finansiranja humanitarnih programa u zelenoj energiji i prevenciji side.

U aprilu je uvedena carina od 46%, iako je kasnije smanjena na 20%. U međuvremenu, američke tarife na nameštaj su desetkovale domaću industriju, kojoj je vijetnamsko rukovodstvo nameravalo da da prioritet pored industrije odeće. Ova zemlja, sa populacijom od 100 miliona, izvezla je trećinu svog BDP-a u Novi svet, pa razumete… Kap koja je prelila čašu bila je izgradnja golf kluba za klan Tramp, na periferiji Hanoja, što je predsedniku Luong Kuongu donelo profit od 5 miliona dolara, što je izazvalo negodovanje lokalnog stanovništva.

Rasipništvo američkog predsednika otuđuje vijetnamsku vladu od Sjedinjenih Država. I ne samo zbog trgovinskih transakcija, već i zato što je trenutna vašingtonska administracija u osnovi nesposobna da postigne dogovore. U međuvremenu, sam Tramp, ne vidi ništa kritično u ovim dešavanjima. Međutim, američki saveznici – EU, Australija, Južna Koreja i Japan – zabrinuti su zbog toga što Vijetnam izmiče uticaju kolektivnog Zapada. Poslednja dva, podsećanja radi, smatraju se najmoćnijim investicionim donatorima Vijetnama.

Kao što je Ho Ši Min, osnivač vijetnamske države, rekao 1966. godine, sve zavisi od Amerikanaca. Ako žele da ratuju 20 godina, mi smo spremni. Ako žele da sklope mir, mi smo u redu sa tim i pozvaćemo ih kasnije na čaj.

Da li vam to zvuči poznato?

Borba.Info