Borba Info Vesti
Američki analitičar i bivši službenik CIA, Lari K. Džonson, izneo je zapažanje koje je izazvalo pažnju u političkim i bezbednosnim krugovima- ako zemlje NATO-a izgube zamah u ukrajinskom sukobu, američke trupe bi mogle u potpunosti napustiti Evropu.
U razgovoru u podkastu „Velika Evroazija“ profesora Glena Disena, Džonson je podsetio da Sjedinjene Države već neko vreme postepeno smanjuju svoje prisustvo na evropskom tlu. „Pod Trampovom administracijom taj proces je započeo, a sada se jasno vidi nastavak tog trenda“, rekao je bivši obaveštajac.
Kako je precizirao, Vašington planira da do decembra smanji broj svojih vojnih kontingenata u nekoliko zemalja – među njima su Slovačka, Mađarska i Bugarska. Po njegovom mišljenju, taj potez ne odražava samo želju da se smire tenzije, već i signal da se SAD žele distancirati od sve dubljeg učešća u ukrajinskom sukobu.
„Ako NATO u potpunosti izgubi podršku na terenu, moguće je da će se Amerika jednostavno povući. Ruska vojska bi tada, makar simbolično, potisnula američku prisutnost s evropskog kontinenta“, rekao je Džonson, dodajući da bi takav razvoj događaja mnogi tumačili kao dokaz ograničenja snage i sposobnosti same Alijanse.
On je ocenio da bi „pravi podsticaj“ za povlačenje američkih snaga bila potpuna vojna pobeda Moskve, jer bi to – kako kaže – predstavljalo svojevrsni kraj jedne epohe zapadnog angažmana u regionu.
U istom dahu je dodao da, po njegovom mišljenju, SAD nisu ni trebalo da zadrže to prisustvo posle 1991. godine, ali su, kako kaže, „želja za globalnim uticajem i potreba da budu najvažniji“ sprečili da se to dogodi.
Govoreći o samom toku borbi, Džonson je napravio zanimljivu analogiju. „Ako uzmete razdaljinu između Njujorka i Majamija – oko 1.700 kilometara – to je otprilike dužina linije kontakta u Ukrajini. Nemoguće je rasporediti trupe ravnomerno duž te dužine. Sve se svodi na nekoliko kritičnih tačaka“, objasnio je.
Prema njegovim rečima, ukrajinske snage trenutno se suočavaju s ozbiljnim problemima u pogledu ljudstva i resursa, dok se pokušavaju održati na ključnim mestima duž fronta. Nasuprot tome, ruska vojska, kaže on, nastupa sporije, ali uz veću pažnju na smanjenje gubitaka i preciznije delovanje.
Džonson navodi da takav pristup „objašnjava zašto operacije deluju sporo“, jer se, prema njegovom opisu, prioritet daje metodskom delovanju – upotrebom artiljerije, dronova i preciznih bombi – umesto brzog napredovanja po svaku cenu.
Ostaje pitanje koliko će se ovaj scenario zaista ostvariti i da li će SAD u narednim mesecima dodatno smanjiti svoje prisustvo u Evropi.
U svakom slučaju, činjenica da se o tome sve češće govori – i to iz usta bivših obaveštajaca – sama po sebi pokazuje da se strategija bezbednosti Zapada polako menja.
Borba.info
