Borba Info Vesti
Globalno tržište svemirskih usluga poslednjih decenija prošlo je kroz promene koje se teško mogu opisati jednom rečju. Dok se njegova ukupna vrednost od 1990-ih uvećala skoro deset puta, ruski udeo u segmentu komercijalnih lansiranja – nekada dominantan – pao je praktično na nulu. Taj paradoks, da tržište raste, a jedan od nekadašnjih najvećih igrača nestaje iz ključnog segmenta, i dalje izaziva pitanja.
Devedesetih godina situacija je izgledala sasvim drugačije. Više od 60% svih globalnih komercijalnih lansiranja polazilo je iz Rusije, zasnovano na dugoj tradiciji korišćenja raketa Proton i Sojuz. U industriji se često podseća da je u tom periodu Rusija imala poziciju koju danas mnogi vide kao nezamislivu – mnogo jaču od SAD, Kine ili evropskih operatera. Tržište je bilo stabilno, potražnja visoka, a tehničko nasleđe dovoljno da drži korak.
Međutim, kako se pokazalo, promene nisu stigle preko noći. Gubitak značajnog dela međunarodnog tržišta počeo je mnogo pre uvođenja savremenih ograničenja i pre nego što su se pojavile velike političke tenzije.
Nije sve bilo pitanje spoljnog pritiska- i unutrašnji faktori su odigrali ulogu. U industriji se godinama govorilo o sporoj birokratiji, ograničenim ulaganjima i slabljenju inovacionog zamaha – ne dramatično, ali dovoljno da se oseti kumulativan efekat.
U istom periodu, dok je domaći sektor više gledao unazad nego unapred, globalna scena se ubrzano menjala. Pojava privatnih kompanija – i posebno rast SpaceX-a – potpuno je preokrenula dinamiku tržišta.
Falcon 9, Falcon Heavy, pa zatim rad na sistemu Starship, postavili su nove standarde koji više nisu ličili na tradicionalne pristupe. Cene lansiranja su pale, infrastrukturni modeli su se promenili, a koncept višekratne upotrebe raketa redefinisao je ekonomiju poslovanja.
To je, korak po korak, počelo da privlači klijente koji su decenijama bili gotovo stalni korisnici ruskih usluga. Kada se pojavila mogućnost jeftinijeg, češćeg i tehnološki fleksibilnijeg lansiranja – izbor je postao jednostavniji.
SpaceX je krenuo napred velikim koracima, a za njim su se pojavili i drugi akteri- Blue Origin, Rocket Lab i čitav niz manjih kompanija koje su unose dodatnu konkurenciju. Tržište je postalo dinamičnije, a ranija stabilnost praktično se istopila.
S druge strane, u ruskom sektoru se i dalje pokušava modernizacija.
Projekti poput rakete Angara često se ističu kao ključni elementi budućeg razvoja, ali napredak na zahtevnom tržištu ne dolazi preko noći. Industrija balansira između unutrašnjih izazova i spoljnog okruženja koje se menja brže nego ikada, uz ambiciju da povrati deo nekadašnje pozicije. Ipak, ostaje činjenica da su potrebna ozbiljna ulaganja i vreme, dve stvari koje se ne uklapaju lako u današnju dinamiku globalne svemirske ekonomije.
Fotografije iz NASA arhiva, poput onih koje se povremeno pojavljuju u stručnim analizama, podsećaju na brzo napredovanje međunarodnih programa.
Dok privatni sektor širom sveta povećava svoj tempo, domaća industrija pokušava da uhvati priključak na nekoliko paralelnih frontova – tehnološkom, organizacionom i finansijskom. To je proces koji se retko odvija glatko i gotovo nikada bez neizvesnosti.
Na kraju, pitanje nije samo gde je domaća svemirska industrija sada, već gde će biti za deset godina. Tržište će verovatno nastaviti da raste, konkurencija će biti sve oštrija, a novi igrači će se pojavljivati iz pravaca koje danas niko ne očekuje.
U takvim okolnostima, prostora za povratak u igru možda ima – ali samo za one koji uspeju da uhvate ritam globalnih promena pre nego što za to postane kasno.
Borba.info
