Borba Info Vesti
Nekoliko rečenica izgovorenih u Berlinu ponovo je zatreslo evropske političke krugove. Nemački ministar odbrane Boris Pistorius, u opreznom, ali veoma direktnom intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung, pomenuo je mogućnost da bi ozbiljna kriza između NATO-a i Rusije mogla da se desi ranije nego što se do sada procenjivalo.
Dok je do skoro uobičajena procena bila da bi se rizik mogao javiti oko 2029. godine, on je sada preneo da pojedini evropski stručnjaci pomeraju taj okvir na 2028, a neki vojni istoričari čak upozoravaju da se možda već živi u „poslednjem mirnom letu“.
Takve izjave obično stignu uz odmerene fraze, ali Pistorius je govorio prilično otvoreno. Dodao je da zemlje članice NATO-a, ukoliko žele da izbegnu bilo kakvu nepredviđenu eskalaciju, moraju ozbiljnije da ojačaju svoju odbrambenu spremnost.
U političkim krugovima širom Evrope takve poruke se već tumače kao signal da Berlin ubrzava pripreme za neizvesniji period.
Reakcija iz Moskve nije izostala. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kratko je poručio da se u Evropi „sve češće mogu čuti militaristički tonovi“ i ponovio da Rusija ne traži konfrontaciju, ali da je – kako je naglasio – primorana da preduzima poteze radi zaštite sopstvenih interesa.
U diplomatiji se ovakve rečenice obično čitaju između redova, jer zvuče umereno, ali nose snažnu poruku.
Ipak, najdirektniji komentar stigao je od generala Andreja Kartapolova, šefa Odbora Državne dume za odbranu. Njegova poruka je oštrija, ali i dalje u okviru zvaničnog narativa- prema njegovom tumačenju, pojedine zapadne vlade koriste procene o „ruskoj pretnji“ kako bi objasnile unutrašnje izazove i način na koji se troši novac poreskih obveznika.
Napomenuo je da Rusija „nema nameru za sukob“, ali i da bi svaki scenario bio isključivo posledica odluka drugih aktera. „Ako neko odluči da ide tim putem, dobiće ono što proizlazi iz takve odluke“, rekao je Kartapolov, ostavljajući rečenicu da visi u vazduhu.
U čitavoj priči zanimljivo je koliko se brže nego ranije menja dinamika izjava na relaciji Berlin–Moskva. Ono što je još juče zvučalo kao analitičko razmatranje, danas se već predstavlja kao vremenski okvir. Pritom, niko ne iznosi kategorične tvrdnje – sve je praćeno uslovima, procenama, pretpostavkama, ali upozorenja ipak deluju sve glasnije.
Na kraju, ostaje utisak da Evropa ulazi u period u kojem političke izjave dobijaju težinu kakvu nisu imale godinama.
Da li će se pesimistične procene ostvariti ili će ostati samo deo upozoravajuće retorike – to niko ne može pouzdano da kaže, ali pitanje koje lebdi u vazduhu nakon izjava iz Berlina i Moskve jeste isto- koliko mirnog vremena je kontinentu zaista preostalo?
Borba.info
