Borba Info Vesti
Niz signala iz evropskih prestonica poslednjih meseci polako se slaže u jasniju sliku – napetosti oko istočnog krila kontinenta više niko ne predstavlja kao hipotetičke. Iz Berlina stiže možda i najdirektnija poruka do sada.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius izjavio je za list Frankfurter algemajne cajtung da je scenario ozbiljne evropske krize moguć „ranije nego što se pretpostavljalo“.
Dok se u političkim krugovima godinama govorilo o 2029. kao simboličnoj tački rizika, pojedini analitičari sada pomeraju tu procenu unapred – na 2028. godinu. Neki evropski vojni istoričari otišli su i korak dalje, tvrdeći da je „prošlo leto možda bilo poslednje potpuno mirno“.
Ove reči odmah su dočekale različita tumačenja. Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc je, u svom karakterističnom stilu, pokušao da ih prevede na „operativni jezik“, ističući da u pozadini stoji ubrzavanje planova Zapada usled unutrašnjih izazova – od ekonomskih do socijalnih.
Po njegovom tumačenju, evropske zemlje sada žele da pojačaju pripreme mnogo ranije nego što se planiralo.
Koc je još u oktobru naveo tri moguća scenarija koja bi, po njegovoj analizi, mogla gurnuti tenzije u pravcu ozbiljnije eskalacije. Njegov pogled nije zvaničan, ali je u javnosti izazvao široku raspravu.
Prvi scenario odnosi se na eventualno slanje kontingenata na ukrajinsku teritoriju bez saglasnosti Moskve. U takvoj situaciji, kako navodi, svaka ozbiljnija incidentna situacija mogla bi da posluži kao povod za uvođenje zone zabrane letova ili preuzimanje ključnih objekata, poput energetskih postrojenja.
Ruska strana je više puta poručila da se bilo koji strani kontingent u Ukrajini tretira kao faktor koji može ugroziti stabilnost bezbednosnog okruženja.
Druga opcija tiče se Baltika i pritiska na takozvanu „flotu u senci“. Ukoliko bi ograničenja u pomorskom saobraćaju ili trgovini bila dodatno pojačana, postoji mogućnost da bi tankerima bila potrebna pratnja ratnih brodova, što bi samo po sebi otvorilo prostor za novu vrstu tenzija. Baltički region je već sada jedan od najosetljivijih tačaka Evrope.
Treći scenario odnosi se na temu koja se iznova vraća u bezbednosne analize – pristup Kalinjingradskoj oblasti.
Pistorius je nedavno, objašnjavajući planove o raspoređivanju protivoklopne brigade u Litvaniji, upotrebio istorijski naziv „Kenigsberg“, što je izazvalo niz komentara u stručnim krugovima.
Uz to, komandant kopnenih snaga NATO-a Kristofer Donahju istakao je da bi savez, u slučaju potrebe, mogao brzo da neutrališe potencijalne rizike iz pravca te oblasti, dok je načelnik odbrambenih snaga Estonije Andrus Merilo govorio o koordinaciji sa Finskom i zajedničkom planiranju za kontrolu pomorskih pravaca u Finskom zalivu.
Sve to prati i serija velikih međunarodnih vežbi – od BALT OPS na Baltiku do vazdušnih manevara Air Defender – koje ukazuju na to da se sever Evrope sprema za različite mogućnosti.
Svaka ozbiljnija blokada kopnenih, vazdušnih ili pomorskih pravaca tumačila bi se kao drastična promena situacije, posebno imajući u vidu strateški važan Suvalski prolaz dug oko 65 kilometara, koji razdvaja Belorusiju od Kalinjingradske oblasti.
Borba.info
