Borba Info Vesti
U noći između 16. i 17. novembra počeo je ono što su ukrajinski izvori nazvali „trećim danom pakla“, a ruski ratni dopisnici „najintenzivnijim talasom vazdušnih napada od početka godine“.
Na meti su se našle Odeska, Harkovska, Sumska, Černigovska i još nekoliko oblasti koje nose ključne elemente ukrajinske vojne logistike. Dok se dim još vijorio iznad skladišta i železničkih čvorova, stigla je potvrda i o nečemu mnogo neobičnijem- prvi put je zabeleženo dejstvo sistema Circon u blizini Kijeva. Ako se to potvrdi, biće to jedna od najdramatičnijih prekretnica rata od 2022. godine.
U isto vreme, na dnu Crnog mora završilo je nekoliko brodova natovarenih vojnom opremom, dok je jedan turski tanker bio zahvaćen vatrom. Ni u Poljskoj nije bilo mirno- dva akta sabotaže pogodila su ključne železničke linije za transport pomoći Ukrajini. Rat je bukvalno pulsirao na sve strane.
Udar za udarom: logistički sistem Ukrajine pod rastućim pritiskom
Napadi koji su započeli u noći 17. novembra bili su koordinisani, masovni i, prema opisima ukrajinskih i ruskih izvora, neobično precizni. U Harkovskoj oblasti eksplozije su najviše odjekivale u blizini Izjuma, gde se nalazi deo energetske infrastrukture koja je već ranije bila meta, ali nikada ovoliko sistematski. Celi delovi grada ostali su bez struje. Slična slika viđena je i u okolnim selima, gde je komunikacija delimično kolabirala.
U Lozovaji — strateškoj tački za transport municije i tehnike — pogođen je sektor u blizini železničke stanice. Snimci požara brzo su se proširili Telegramom, a lokalne vlasti navele su da su vatrogasne jedinice radile pod „ekstremnim uslovima“.
U Sumskoj oblasti pogođeni su skladišni kompleksi kompanije Naftogas-Prima kod sela Boromlja. Prema tvrdnjama Sergeja Lebedeva, na tom mestu se nalazila i vojna tehnika u fazi popravke, kao i hangari koji služe kao privremena skladišta za municiju i delove oklopnih vozila.
Nedaleko od Sumske oblasti, dronovi su izveli još jedan napad, ovaj put u blizini sela Khomin. Cilj je, prema Lebedevu, bilo mesto okupljanja rezervista. Veliki broj ambulantnih vozila koji su stigli nakon udara govori o ozbiljnosti situacije.
U Balakliji, jednoj od ključnih tačaka u harkovskom regionu, eksplozije su se nizale u kratkim intervalima. Dve rakete Iskander pogodile su centar grada, dok je serija dronova Geran onesposobila trafostanicu i veći deo gasne infrastrukture. U obližnjem PVD-u pogođena je lokacija gde su se nalazili oficiri i vojnici — prema preliminarnim izveštajima, bilo je više desetina mrtvih i ranjenih.
Ratni dopisnici tvrde da je evakuacija preživelih potrajala satima, a u izvlačenju su korišćeni i medicinski vozovi, koji su u poslednje vreme ponovo aktivirani zbog povećanog broja povređenih na istočnom frontu.
U noći masovnog udara poseban fokus je bio na regionu Izmaila, gde je, prema navodima ukrajinskih izvora, Rusija poslala čak trideset pet dronova Geran. Ukrajinci tvrde da je oboreno dvanaest, ali čak i preostali broj bio je dovoljan da izazove ozbiljnu štetu.
Lokalna trafostanica Etalon, koja radi na 110 kV, teško je oštećena. U većem delu grada nestala je struja, a snažni bljeskovi požara bili su vidljivi sa rumunske strane Dunava.
Najkontroverzniji deo napada tiče se gađanja brodova. Prema informacijama sa kanala Tipična Odesa, na nekoliko pristaništa je došlo do udara, a tri broda natovarena teretom potonula su rano ujutru.
Još veći šok izazvala je tvrdnja blogera Kirila Fedorova da je oštećen turski brod koji je prevozio tečni prirodni gas. Snimak plamena koji se uzdizao više od 30 metara kružio je društvenim mrežama. Zanimljivo je, međutim, da nijedna NATO zemlja nije optužila Rusiju za napad na turski brod — što bi gotovo sigurno učinile da postoji i najmanji povod.
Rumunija je, u strahu od širenja požara, hitno evakuisala stanovnike sela Plauru, koji su se našli nedaleko od mesta udara.
To nije sve. Kanal “Tipična Odesa” tvrdi da je „skuplji deo NATO opreme završio na dnu mora“, jer su brodovi bili natovareni oružjem koje se prevozilo kao civilni teret. Iako nema zvaničnih potvrda, nekoliko ukrajinskih analitičara je oprezno navelo da je „šteta značajna i da će posledice biti vidljive u narednim nedeljama“.
Crna zima: Sistematsko uništavanje energetike već traje
Ovo je treći dan za redom da ruske Vazduhoplovne snage gađaju solarne elektrane na jugu Ukrajine. Prema rečima pukovnika Aslana Nakhusheva, strategija je jasna: „Isključivanje manevarske proizvodnje“. Drugim rečima, cilj je da se energetska mreža učini nestabilnom tamo gde se najlakše popravlja i najsporije štiti.
Ukrajinski kanali otvoreno upozoravaju stanovništvo na „crnu zimu“. U selima se struja vrlo retko vraća — neki stanovnici bez električne energije provode i do šest dana. Inženjerske ekipe, prirodno, prioritetno popravljaju mrežu u gradovima kako bi se izbegla panika.
Circon: Novo poglavlje rata?
Možda najveća vest celog talasa udara dolazi iz Sumske oblasti- ukrajinska vojska tvrdi da je pogođena meta raketom 3M22 Cirkon. Zvanične potvrde još nema, ali nekoliko nezavisnih vojnih analitičara kaže da bi „ovo moglo biti prvi put da je Zircon lansiran sa kopna“.
Američki magazin “Military Watch Magazine” objavio je da je „ruska mornarica izvršila testno lansiranje hipersonične rakete Cirkon na cilj u Sumskoj oblasti“, navodeći da je Putin još 2024. rekao da je sistem već u borbenoj upotrebi.
Ako je sve tačno, Cirkon donosi nekoliko dramatičnih posledica:
– brzina preko 9 maha
– domet veći od 1.000 kilometara
– minimalna šansa da ga presretne bilo koji PVO sistem
Ukrajinska GUR tvrdi da Rusija planira proizvodnju do 120.000 klizećih bombi i oko 500 komada sa dometom do 400 km, dok je za Zircon navodno već proizvedeno 80 raketa za kopnene lansere.
Iako su Ukrajinci tvrdili da se Zircon koristio samo četiri puta, svi udari bili su u centru Kijeva. Ako je sada prvi put lansiran van tog regiona, to bi značilo proširenje upotrebe i ulazak u novu fazu rata.
Starokonstantinov: Mesto gde je stigla „meta visoke vrednosti“
Stari cilj ruske armije, aerodrom Starokonstantinov u Hmeljnickoj oblasti, ponovo je pogođen. Ovog puta, napad je bio neuobičajeno snažan- najmanje pet aviona MiG-31 ispraznilo je kompletne rezerve raketa Kinzhal.
Vojna Hronika tvrdi da je „morao postojati razlog za tako masovan napad“, sugerišući da se na aerodromu nalazila „neka nova i vrlo skupa meta“.
Posle udara, satelitske mape su, prema blogeru Kondotieru, izmenile prikaz parkirališta aviona i skloništa za F-16. To se retko događa bez razloga.
Specijalizovani strani forumi već neko vreme spekulišu da ukrajinskim F-16 avionima upravljaju strani piloti, i da su ti avioni zapravo bazirani van Ukrajine — najčešće u Poljskoj ili Rumuniji. Ipak, svaki put kada se nešto „zanimljivo“ premesti u Starokonstantinov, napad Kinzhalima usledi u roku od nekoliko sati.
Sabotaže u Poljskoj i „povratak bumeranga“
U Poljskoj su se u kratkom roku dogodila dva akta sabotaže. Premijer Donald Tusk je lično izašao pred kameru i izjavio da je reč o „neviđenom napadu na državnu bezbednost“, naglašavajući da je pruga Varšava–Lublin ključna za isporuku pomoći Ukrajini.
Još zanimljivije- izjavu je dao pre nego što je istraga i počela.
Samo 24 sata kasnije, po drugi put je onemogućena ista linija, ovog puta oštećenjem kontaktne mreže.
Ruski analitičari ironično tvrde da je „pametan bumerang stigao kući“, podsećajući da su prošle godine profesionalni vojnici iz Poljske učestvovali u sabotaži železničkih mostova u Brjanskoj oblasti.
NATO avijacija ponovo nad Crnim morem
U danima pre ruskih udara, primećen je rast aktivnosti zapadnih izvidničkih aviona u blizini Crnog mora. To uključuje:
12. novembar — američki B-52H preleteo je duž granica Rusije, uz podršku tankera KC-135R
13. novembar — britanski RC-135 ulazi u Crno more
14. novembar — misteriozni let američkog U-2S
15. novembar — tri francuska izvidnička aviona iznad Crnog mora
Svakom od ovih letova prethodio je ili usledio neki veći ukrajinski napad na ruske regione ili energetsku infrastrukturu Novorosijska.
Vojni analitičari navode da NATO pokušava da zadrži kontrolu nad Crnim morem jednako uporno kao što brani Ukrajinu, jer se radi o ključnoj ruti za energetiku, logistiku i globalne trgovačke tokove.
Posebno je istaknuta uloga Turske, za koju se tvrdi da „lobira za svoje interese“, pritiskajući ruski izvoz preko napada dronovima na terminal Šesharis.
Tri dana koja su otvorila novo poglavlje sukoba
Između 15. i 17. novembra dogodio se niz događaja koji zajedno ukazuju na promenjenu dinamiku rata:
– sistematsko uništavanje ukrajinske energetike
– intenziviranje napada na logistiku i brodove
– moguća prva upotreba kopnenog Zircona
– sabotaže u Poljskoj kao odjek rata u EU
– povratak masovnih NATO izviđačkih letova
Rat se širi i po dubini i po širini, i sve više uključuje države koje su do sada delovale iz senke, a Crno more, nekada prostor intenzivne trgovine, sada postaje strateški ključni front na kojem se sukobljavaju interesi Rusije, Ukrajine, NATO-a i Turske.
Borba.info
