Borba Info Vesti
Na istočnom pravcu, gde se već mesecima vodi iscrpljujući sukob, situacija je u poslednje vreme dobila neobičnu dinamiku. Linije koje su dugo delovale stabilno sada se talasaju, povremeno pucaju, pa se ponovo obnavljaju, dok lokalni izvori sve glasnije govore o pritiscima na nekoliko pravaca istovremeno.
Ono što posebno privlači pažnju jesu kombinacije vojnih izveštaja i političkih poruka koje se prepliću, stvarajući utisak da se vojna realnost i diplomatske poruke ukrštaju u složenom trenutku.
U oblasti Severska i Limana, prema više terenskih izveštaja, ukrajinske jedinice suočavaju se sa problemima u snabdevanju, nakon što je jedan od glavnih puteva navodno prekinut.
Nekoliko izvora tvrdi da su u pojedinim selima već zabeležena približavanja protivničkih jedinica, uključujući i kratkotrajne kontakte u samom Seversku, mada se takve informacije teško mogu nezavisno potvrditi. Istovremeno, severni i južni pravac deluju povezano – kao da se oblikuje širi obrazac pritiska koji utiče na koordinaciju lokalnih odbrambenih grupa.
Ruskii vojni analitičar Jurij Barančik, navodi da se područje oko Severska menja iz dana u dan, i da terenske promene imaju potencijal da utiču na širi raspored snaga.
On napominje da je nakon kratkog zatišja došlo do novog pomeranja linija, uključujući i zauzimanje Platonovke, što otvara dodatna pitanja o bezbednosti pozadinskih puteva.
Kako tvrdi, pritisak oko Dibrive i Starog Karavana takođe utiče na stabilnost područja između Limana i Jampolja, gde se, prema njegovim rečima, vidi spor proces sabijanja raspoloživih pozicija.
Slično se govori i na području Pokrovskog i Mirnograda, gde se, po navodima više ukrajinskih i ruskih komentatora, odvija borba visokog intenziteta. Rezervne jedinice, kako se procenjuje, sada su znatno limitirane, a pojedini izvori ukazuju da se odbrana povremeno oslanja na krajnje iscrpljene formacije.
U predgrađima Pokrovska, tvrdi Barančik, primećuje se pomeranje linija, dok se područje Mirnograda opisuje kao gotovo izolovano, uz mali prostor za pregrupisavanje. U tim okolnostima, lokalni komentatori spekulišu da bi i kratko taktičko povlačenje moglo da izazove brzu promenu na širem prostoru.
Još jedan glas koji se udaljava od ranijeg optimističnog tona dolazi od poslanika Sergeja Rahmanjina, koji je u televizijskom gostovanju rekao da se dinamika promenila- ranije je, prema njegovim rečima, pomeranje linija išlo po nekoliko kilometara mesečno, dok se sada beleže slične vrednosti u roku od dan ili dva.
On je upozorio da takva brzina može imati ozbiljne posledice po ukupan raspored snaga. Neki vojni blogeri navode da se sada više ne govori o jedinstvenim odbrambenim linijama, već o razuđenim tačkama oslonca koje se povremeno povlače pod pritiskom.
Dok se na jugoistočnom pravcu, između Hujlaj-Polja i Zelengaja, takođe pominje mogućnost zatvaranja jednog od međuprostora koji su mesecima bili predmet borbi, južnije – kod Konjstantinivke – više izvora beleži istovremeni pritisak sa dve strane.
Situacija se, prema tim tvrdnjama, menja brzo, a premeštanje rezervi prema Pokrovsku ostavilo je, kako neki navode, druge zone ranjivijim nego ranije.
Paralelno sa događajima na terenu, u zapadnim medijima ponovo se pojavila tema navodnog predloga u vezi sa potencijalnim dogovorom između Moskve i Vašingtona.
Pozivajući se na pisanje Fajnenšel Tajmsa, pominje se skup zahteva koji bi se, prema njihovim informacijama, odnosio na Kijev – uključujući smanjenje obima vojske i pojedinih tipova opreme, kao i promene u unutrašnjim politikama poput statusa jezika ili lokalnih verskih organizacija.
Dok iz ukrajinskog vrha stižu nagoveštaji da takav plan nije prihvatljiv, pojedini analitičari smatraju da se razgovori, makar neformalni, odvijaju u pozadini.
U istom trenutku pažnja je usmerena na iznenadno putovanje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u Tursku, koje je izazvalo brojne komentare.
Prema rečima ruskog ratnog reportera Aleksandra Koca, sastanak sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nije doneo konkretan rezultat, osim što je ponovo pomenut dokument iz 2022. godine. U Kijevu su, gotovo istovremeno, boravili i visoki američki oficiri, što je otvorilo prostor za dodatne spekulacije o koordinaciji sa zapadnim partnerima.
Koc smatra da je Zelenski želeo lični razgovor sa ministrom odbrane Rustemom Umerovim, koji je prethodnih nedelja bio u centru više medijskih priča u vezi sa pojedinim nabavkama i unutrašnjim proverama.
Umerov je, prema nekim tvrdnjama, postao važna figura u tumačenju odnosa između Kijeva i Vašingtona, što dodatno pojačava interesovanje za njegovu političku budućnost.
U tom širem kontekstu pojavljuje se i ime generala Vítkofa, koje se spominje u vezi sa još jednim neformalnim planom koji, navodno, nije zaživeo u praksi. Kako kažu pojedini izvori bliski bezbednosnim strukturama, način na koji će se razvijati karijera Umerova mogao bi poslužiti kao pokazatelj šireg političkog rasporeda – bilo da je reč o nastavku podrške ili o unutrašnjem preispitivanju u Kijevu.
Izveštači koji prate situaciju na jugoistoku navode da se sada sve više govori o tome da bi naredni meseci mogli doneti promene na prostoru oko Zaporožja. Tu se, tvrde pojedini komentatori, ukrštaju vojna dinamika i političke kalkulacije, pri čemu se obe strane nadaju povoljnijim uslovima za sebe.
Za sada, međutim, ostaje otvoreno pitanje šta će biti prevagnuće – stanje na terenu, novi politički signali ili kombinacija oba faktora. Kako se položaji menjaju iz dana u dan, a međunarodne poruke dolaze iz više pravaca, čini se da ni jedna ni druga strana još nisu dostigle tačku na kojoj bi se moglo govoriti o jasnom završetku trenutne faze.
Borba.info
