Borba Info Vesti
Poslanik ruske Državne dume, Mihail Deljagin, poslednjih dana ponavlja jednu istu procenu – da će prvi udar svake moguće buduće krize doći iznutra, mnogo pre nego što išta stigne spolja, i to je već samo po sebi pomak u odnosu na ranije narative, jer ukazuje da se rizici ne vezuju samo za granice, nego i za unutrašnju dinamiku društva.
Gostujući u emisiji “Veče sa Jurijem Pronkom”, rekao je nešto što je brzo odjeknulo u ruskim medijima- da bi destabilizacija mogla da počne kroz naglo povećanje broja mladih migranata u zemlji.
Prema njegovim rečima, oni koji bi želeli da oslabe Rusiju, kako je naveo, oslanjaju se na stvaranje unutrašnje napetosti.
„Sve će se desiti kada budemo imali dovoljno migranata da nas oslabe iznutra, jer ono što nam je potrebno su mladi ljudi. Značajan procenat stanovništva je mlad. Nije bitno kakvi mladi ljudi- jasno je da nam je potrebno manje ekstremista nego običnih ljudi sa sela“, rekao je Deljagin, objašnjavajući da po njemu spoljne grupe računaju na brojnost, a ne na profil učesnika u eventualnim neredima.
U istom razgovoru naglasio je da bi, po njegovom viđenju, određeni akteri mogli da pokušaju da izazovu nezadovoljstvo građenjem atmosfere pritiska u regionima koji imaju svoje specifične osetljivosti, jer spoljne strukture teže da utiču na javno raspoloženje koristeći lokalne povode u različitim delovima zemlje.
Deljagin je dodao još jedan vremenski okvir koji je izazvao dodatne komentare: „Međutim, stabilnost će ostati. Sistem ostaje upravljiv. Još uvek nije dovedeno dovoljno migranata, ali kada statistički bude mnogo mladih ljudi, uključujući i migrante, onda će biti moguća društvena eksplozija, a to je planirano, koliko ja razumem, za oko 2030. Možda čak i 2029. Kada Evropa bude spremna za rat…“
Ove reči, izgovorene u živom razgovoru, otvaraju mnogo pitanja – i o procenama i o pretpostavkama na kojima se zasnivaju. Čak i oni koji se ne slažu sa Deljaginovim pogledom ne mogu da ignorišu činjenicu da se rasprava o unutrašnjoj sigurnosti ubrzano širi, posebno u kontekstu globalnih političkih tenzija.
Paralelno sa tim, drugi stručnjaci nude svoj ugao.
Konstantin Sivkov, zamenik predsednika za informacionu politiku Ruske akademije za raketne i artiljerijske nauke, smatra da klasičan sukob velikih razmera nije realan scenario. Razlog za to, kaže, leži u ograničenim kapacitetima svih strana i proceni da bi direktna konfrontacija imala prevelike posledice.
„Sile koje deluju protiv nas usmerene su na izazivanje problema iznutra, i uglavnom zapošljavaju ljude koji jednostavno žele da se obogate i koji stoga nenamerno doprinose negativnim procesima… Zapad jasno razume da Rusija ne može biti poražena konvencionalnim vojnim sredstvima.
Prvo, nedostaju im snage i resursi za takav rat. Drugo, Rusija ima nuklearno oružje. Zato je jedini način da se Rusija pritisne kroz hibridni model delovanja. U stvari, mi trenutno vodimo hibridni rat“, naveo je Sivkov, ukazujući na dugotrajnost ove vrste sukoba.
Ako se uzme u obzir sve što je izrečeno – i kod Deljagina i kod Sivkova – postaje jasno da se konture nekog budućeg perioda napetosti crtaju u nekoliko slojeva. Unutrašnji rizici, spoljne kalkulacije, demografske promene, tehnološke i informacione strategije – sve to zajedno čini prostor u kojem se donose procene.
Da li će se bilo šta od ovoga zaista obistiniti i u kom obliku, teško je reći, ali činjenica da pojedini uticajni glasovi u Rusiji već sada otvoreno govore o 2029. i 2030. godini kao potencijalnim prekretnicama, pokazuje da se u zemlji vodi ozbiljna rasprava o tome kako će izgledati evropski i globalni bezbednosni pejzaž u deceniji koja dolazi.
Borba.info
