Borba Info Vesti
Kineske dubokomorske ambicije izazvale su novu zbunjenost u međunarodnim odbrambenim krugovima. Zemlja gradi gigantski polupotopni veštački objekat težine oko 80.000 tona, koji bi, prema rečima kineskih istraživača, trebalo da bude otporan čak i na nuklearne eksplozije.
Reč je o plutajućem kompleksu koji kombinuje karakteristike broda, polupotopne platforme i stabilne laboratorijske stanice, dizajnirane da preživi najjače udarne talase i transformiše ih u minimalne pritiske zahvaljujući upotrebi specijalizovanih metamaterijala.
Objekat je deo projekta nazvanog „Dubokomorski plutajući istraživački centar za sve vremenske uslove”, a njegovo puštanje u rad planirano je za 2028. godinu.
Konstrukcija će moći da radi u ekstremno teškim morskim uslovima, sa kapacitetom za 238 članova posade i autonomijom do četiri meseca bez potrebe za spoljnim snabdevanjem. To ogromnu strukturu stavlja u rang kineskog nosača aviona „Fudžijan”, sa gotovo istim nivoom deplasmana.
Metamaterijali koji „prigušuju“ nuklearne udare
Glavna inovacija leži u upotrebi sendvič struktura od metamaterijala, čija su svojstva dizajnirana tako da apsorbuju ekstremne udare. Kineski istraživači tvrde da će platforma moći da „omekša” udar nuklearne eksplozije, pretvarajući razorne šok-talase u znatno ublažene pritiske koji ne bi ozbiljnije oštetili kritične sisteme.
U radu objavljenom u Kineskom časopisu za istraživanje brodova, tim koji predvodi profesor Jang Dećing sa Šangajskog univerziteta Đao Tong naglašava da je zaštita od nuklearne eksplozije neophodna, jer nadgradnja objekta uključuje ključne module za hitno napajanje, komunikaciju i navigaciju. Drugim rečima, objekat mora ostati funkcionalan čak i ako u blizini dođe do najekstremnijeg mogućeg udara, piše SCMP.
Ipak, i sami autori upozoravaju da otpornost metamaterijala na stvarne nuklearne eksplozije u realnim uslovima ostaje tehnički izazov, jer takva testiranja nije moguće izvesti u praksi. To je otvorilo prostor brojnim spekulacijama o stvarnoj nameni ovakve strukture.
Pokretno veštačko ostrvo koje menja pomorsku ravnotežu
Ono što konstrukciju čini revolucionarnom nije samo tvrdnja o nuklearnoj otpornosti, već kombinacija izuzetne mobilnosti, dugoročne autonomije i otpornosti na ekstremne vremenske uslove.
Objekat je:
38 metara dug
89 metara širok
sposoban da krstari brzinom od 15 čvorova
projektovan za rad u potpuno uzburkanom moru
otporan na najjače tropske ciklone na planeti
Za razliku od tipskih laboratorijskih brodova, koji su ograničeni zalihama, gorivom i vremenskim uslovima, kinesko veštačko ostrvo funkcioniše kao pokretna, ultra-stabilna dubokomorska baza koja može godinama služiti za posmatranja dubokog mora, testiranje nove generacije pomorske opreme, istraživanje tehnologija za eksploataciju morskog dna.
Takođe raspoređivanje sistema za nadzor životne sredine, upotrebu autonomnih podvodnih vozila i polaganje mreža dubokomorskih senzora.
Polupotopni dizajn omogućava da veći deo strukture ostane ispod površine, čime se postiže ekstremna stabilnost. Samo gornja paluba i istraživački moduli nalaze se iznad vode.
Strateške implikacije: Nauka ili prikriveni vojni projekat?
Iako se projekat formalno predstavlja kao veliki naučni objekat, njegove osobine neizbežno bude sumnje o mogućoj vojnoj upotrebi, apeluju sa zapada. Mobilna platforma od 80.000 tona, sa autonomijom od 120 dana i otpornošću na nuklearne udare, mogla bi dramatično da promeni stratešku sliku u regionima gde Kina već vodi ozbiljne pomorske sporove.
Platforma, ako postane operativna, omogućiće Kini da projekuje stabilno prisustvo i daleko od svojih obala, a bez ranjivosti tradicionalnih brodova. To izaziva zabrinutost drugih sila u regionu, posebno u Južnokineskom moru i Pacifičkom pojasu, gde se i ranije vodila borba oko svake stene, grebena i veštačkog ostrva.
Tehnološka otpornost na nuklearne, podvodne, meteorološke i seizmičke rizike čini ovu platformu potpuno novom klasom morskog objekta, kakva do sada nije postojala ni u civilnom ni u vojnom sektoru.
