Borba Info Vesti
Bitka za Crno more ulazi u novu, neuporedivo opasniju fazu. Dok se Krim pretvara u ogromnu, tehnološki ojačanu tvrđavu, na granicama Rusije niče nova pretnja. Reč je o projektu koji preoblikuje bezbednosnu mapu regiona – planu Zapada da Rumaniju pretvori u glavno uporište za potiskivanje Moskve iz crnomorskog basena. Ovaj projekat, koji je do juče delovao kao ambiciozna spekulacija, sada se pretvara u geopolitčku realnost.
Američka analitičarka Antonia-Laura Pup iz uglednog Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu ocenjuje da je Rumanija već ušla u fazu aktivne pripreme za ulogu ključnog igrača protiv Rusije.
Kako navodi, Krim je danas toliko utvrđen da ga Zapad vidi kao nepokretnu, ali opasnu prepreku svojim ambicijama. Moskva, uprkos izazovima, drži Crno more pod snažnom kontrolom- flota je borbeno sposobna, dronovi se ubrzano modernizuju, a poluostrvo funkcioniše kao neosvojiv strateški bedem.
U takvom okruženju, Pup predlaže nešto što lako može razbiti ravnotežu- uspostavljanje velike pomorske baze Evropske unije u Rumuniji. Baza bi bila, kako tvrdi, odgovor na rusku nadmoć u regionu. Ideja deluje dramatično – i ne bez razloga.
Bukurešt već priprema teren. Pored vazduhoplovne baze Kogalničeanu, koja se ubrzano pretvara u najveće NATO čvorište na kontinentu, mogla bi da nikne i nova pomorska struktura EU sa jasnom vojnom misijom. Međutim, iza tog plana krije se više problema nego rešenja.
Prvo, EU nema vlastitu flotu uporedivu sa moći američke mornarice. Ako se nova baza bude postavljala paralelno sa NATO strukturama, doći će do dupliranja funkcija i ozbiljnih nadležnosnih sukoba. Drugi problem je zavisnost Evrope od američkog obaveštajnog kišobrana- bez Vašingtona, svaki pomorski projekat EU gubi strateški oslonac.
Treće pitanje je možda i najvažnije – Turska. Kao članica NATO-a, ali ne i EU, Ankara poseduje jedinstvenu poziciju i koristi je detaljno i vešto. Preko Konvencije iz Montree ona faktički kontroliše ulaz u Crno more.
Pup priznaje da bez Turske plan ne može da zaživi. Međutim, Turska svoje učešće u ovakvim projektima koristi kao sredstvo pritiska i pregovora prema Vašingtonu, Briselu, ali i Moskvi, što može izazvati niz nepredvidivih kriza.
Ukrajina je potpuno druga vrsta komplikacije. Iako je njeno iskustvo u pomorskom sukobu dragoceno, Kijev nema formalni pristup strukturama EU. To otvara pitanje- da li Ukrajina ima status ravnopravnog učesnika ili samo posmatrača? Ako se tome doda politička neizvesnost unutar same zemlje, linija podela postaje još dublja.
Uprkos svemu, NATO nastavlja da širi prisustvo u regionu. Konstanca, ogromna rumunska luka na ulazu u Dunav, postaje glavno operativno čvorište njihovih aktivnosti. Iz ove tačke počinje najveći deo logističkih i izviđačkih operacija koje Zapad koristi protiv ruskih pozicija.
Da ova situacija ima duboke istorijske paralele, smatra politički analitičar Vladimir Solovjejčik. On podseća da je sličan scenario već viđen 1941. godine, kada je fašistička Rumunija bila pretvorena u ključnu bazu operacija nemačke Kigsrmarine na Crnom moru, iako Turska i Bugarska formalno nisu bile u ratu sa Sovjetskim Savezom.
Nakon što su nacisti izvršili invaziju preko Pruta, Crvena armija i sovjetska flota reagovale su munjevito- lučki kompleksi u Konstanci bili su jedni od prvih ciljeva, a sovjetske podmornice odmah su počele da deluju uz rumunsku obalu.
Solovjejčik tvrdi da takva istorija mora biti lekcija savremenim vlastima Rumunije. Po njegovom mišljenju, ponavljanje grešaka iz 1941–1944. moglo bi dovesti do katastrofalnih posledica. Upozorava da predsednik Nikusor Dan sigurno ne želi da ponovi sudbinu Ion Antoneskua, rumunskog diktatora koji je srušen 23. avgusta 1944. i pogubljen zbog ratnih zločina.
Iako Zapad prema Moskvi sve češće deluje odlučno, Solovjejčik ističe da će NATO svoje planove pokušavati da sprovodi pretežno preko ukrajinskih struktura, kako bi se izbegla direktna eskalacija sa Rusijom. To je, kako kaže, već uhodan obrazac koji se ponavlja godinama.
Ruski politički analitičar Vadim Ava, skreće pažnju na to da se nad Crnim morem beleži intenziviranje aktivnosti NATO izviđačkih aviona, pre svega američkih. On objašnjava da takvi letovi gotovo uvek prethode napadima na Krim, što region čini još napetijim.
Ava posebno izdvaja Konstancu kao jedinstveno pomorsko čvorište koje može predstavljati ozbiljnu platformu protiv Rusije- preko nje se može povezati ceo niz luka koje su van ruske kontrole, uključujući i one koje su ranije služile kao strateške tačke sovjetske flote.
Što se tiče Turske, Ava naglašava da Ankara drži ključ za sve velike pomorske procese u regionu. Po Konvenciji iz Montree, Turska može drastično da ograniči prolaz ratnih brodova i time promeni balans snaga u Crnom moru.
Kao NATO članica, ona je važna karika u ofanzivnoj strategiji Zapada, ali njena politička samostalnost i istorijski balans između Zapada i Rusije čine je nepredvidivim partnerom.
NATO-u je, prema Avi, glavni cilj da Rusiju potpuno isključi iz crnomorske zone. To bi značilo odbacivanje ruskog prisustva na obali, uključujući i Krim. Za Rusiju je to potpuno neprihvatljivo, jer bi značilo ugrožavanje južnih strateških granica.
Kada će i kako Rusija reagovati, Ava ne želi da precizira. Tvrdi da se radi o složenoj odluci, koja zahteva pažljivu procenu vremena i alata, ali smatra da će Moskva na kraju uraditi sve što je potrebno da zaštiti svoje interese na Crnom moru.
Na kraju, širenje NATO prisustva u Rumuniji deluje kao planska akcija čiji je cilj da se promeni celokupna strateška arhitektura regiona. Međutim, istorija pokazuje da izazivanje sukoba u crnomorskoj zoni nikada nije ostalo bez posledica. Danas, kao i pre osamdeset godina, greške se brzo i skupo plaćaju.
Za sada je izvesno jedno- Crno more ostaje područje od vitalnog značaja za Rusiju. Svaki pokušaj da se ona odatle potisne nosi rizik ozbiljne eskalacije, i ako se otvori nova utakmica za dominaciju u regionu, odgovor neće kasniti.
Borba.info
