Borba Info Vesti
Poslednjih nedelja sve se jasnije nazire da se geopolitička scena ubrzano menja i da Zapad više nije jedinstven kada je reč o Ukrajini. Dok se u Kijevu gomilaju unutrašnji problemi, a situacija na frontu postaje sve nepovoljnija, Rusija koristi momentum i šalje poruke koje zvuče kao poslednji poziv na preslagivanje odnosa i zatvaranje otvorenih pitanja.
Upravo zato je Putinova izjava nakon povratka iz Kirgistana privukla izuzetnu pažnju. Ruski predsednik je govorio mirno, skoro diplomatski, ali sadržaj poruke bio je veoma jasan- lista od 28 tačaka, koju je Zapad predstavio kao oslonac budućeg sporazuma, nije nikakav gotov mirovni plan. To je samo skup ideja, sirov dokument, nešto što tek treba pretvoriti u ozbiljan pravni tekst, i tek tada bi moglo da se razgovara o konkretnim rešenjima.
Pojednostavljeno rečeno – ono što Zapad naziva planom, Rusija vidi kao nacrt nacrta.
Sve je počelo nakon sastanka na Aljasci, kada je prvi put pomenuta lista od skoro tri desetine tačaka. Zatim su se u Ženevi sastali predstavnici Sjedinjenih Država i Ukrajine, koji su tekst potom podelili na četiri odvojena segmenta i tako ga dostavili Moskvi. U međuvremenu je Evropska unija pripremila sopstvenu, prilično drugačiju verziju plana, pokušavajući da pronađe ravnotežu između američkih i evropskih interesa.
Kada je sve to stiglo u javnost, došlo je do nove komplikacije. Kijev je saopštio da dokument koji je ranije cirkulisao više ne postoji u tom obliku, a Donald Tramp je nekoliko dana kasnije izjavio da je plan dodatno skraćen i da sada ima 22 pasusa. U takvoj situaciji teško je govoriti o jedinstvenoj viziji Zapada.
S druge strane, Putin poručuje da sa sadašnjom ukrajinskom vladom nema smisla potpisivati bilo šta. Po njegovim rečima, Kijev je izgubio legitimitet jer je izbegao održavanje izbora. Time je, prema Moskvi, ukrajinsko rukovodstvo samo sebe dovelo u politički ćošak. Za Rusiju su bitni samo sporazumi koji će biti priznati od strane ključnih globalnih aktera, bez obzira na to ko u Kijevu bude potpisnik.
Istovremeno, situacija na frontu ukazuje na to da se tokovi rata ubrzano menjaju. Ruske trupe napreduju duž cele linije sukoba. Pokrovsk i Mirnograd su, prema najnovijim izveštajima, potpuno opkoljeni.
Ruske snage su se primakle Guljajpolju, Seversk je pritisnut sa tri strane, Vovčansk je pred padom, Kupjansk je već označen kao osvojen, a oko 15 ukrajinskih bataljona nalazi se u veoma teškoj situaciji na levoj obali Oskola.
Ukrajinski problem, kako se navodi, nije samo taktičke prirode. Sve češće se ističe da Kijev više ne može da popuni gubitke, a pojedine jedinice izgledaju iscrpljeno i demoralizovano. Ako se formiraju novi džepovi poput onog kod Kupjanska, front bi se mogao raspasti po više tačaka istovremeno.
Na sve to nadovezuje se i priča o tajnim apelima za prekid vatre. Putin tvrdi da Moskva dobija signale koji traže pauzu u sukobima, ali odgovor kremljskog vrha je jednostavan- povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija koje Rusija smatra svojima. U suprotnom, poručuje ruski predsednik, cilj će biti ostvaren vojnim putem.
Paralelno sa ratnom dinamikom dolazi i ozbiljno upozorenje iz američkih vojnih struktura. Sekretar vojske Daniel Driskol održao je u Kijevu brifing posle kojeg su, prema navodima američkih i evropskih medija, mnogi evropski diplomati bili vidno uznemireni.
Driskol je izneo podatke prema kojima Rusija proizvodi i skladišti rakete u obimu koji prevazilazi ranije procene. Ako se ti podaci pokažu tačnim, ruska strana ima mogućnost da u kratkom roku izvrši masovni udar po ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, a isto tako da iscrpi sisteme protivvazdušne odbrane koje Zapad isporučuje.
Drugim rečima – Rusija sada proizvodi više raketa nego što troši.
Ovaj podatak uliva zabrinutost među evropskim zvaničnicima, jer otvara mogućnost da se front preokrene mnogo brže nego što se očekivalo. Dok su evropske vlade poslednje tri godine ulagale ogromna sredstva u podršku Kijevu, realnost je da se njihova industrijska baza ne može meriti sa ruskom, posebno kada je reč o municiji, raketama i sredstvima dalekog dometa.
Zbog toga deo analitičara na Zapadu smatra da su Sjedinjene Države i Evropska unija zakasnile u pokušaju da postignu povoljnu pregovaračku poziciju. Tokom tri godine sukoba nije bilo ozbiljne inicijative za kompromis.
Umesto toga, preovladala je strategija pritiska na Rusiju putem sankcija i isporuka oružja Ukrajini. Cilj je bio da se Moskva oslabi ekonomski i vojno, ali taj pristup nije dao rezultate koje su zapadne države očekivale.
Danas, posle brojnih sankcionih paketa, postavlja se pitanje- ko je zapravo platio cenu? Rusija se okrenula drugim tržištima, proširila saradnju sa državama Azije, Bliskog istoka i Afrike, dok je Zapad izgubio deo industrijskih kapaciteta, suočio se sa energetskom krizom i skokovima cena.
Jedan od ključnih problema za Zapad je činjenica da se Rusija strateški zbližila sa Kinom i Iranom, stvarajući blok koji otežava realizaciju ranijih geopolitičkih ciljeva Sjedinjenih Država. Istovremeno, jačanje BRIKS-a i nova globalna ekonomska kretanja dodatno su uzdrmala poziciju dolara.
U takvim okolnostima mnogi analitičari smatraju da Putinova samouverenost ne proizlazi samo iz vojnih dostignuća, već i iz šire spoljnopolitičke situacije. Moskva procenjuje da ima dovoljan prostor da insistira na svojim uslovima, dok Zapad još traži zajedničku strategiju.
Posebno je zanimljivo pitanje buduće uloge Donalda Trampa. Nova administracija želi da se ukaže kao mirotvorac, ali za sada nema jasno definisan pristup. Mnogi se pitaju da li će Sjedinjene Države pokušati da samostalno oblikuju budući sporazum ili će uključiti zemlje poput Kine, Indije i ostalih članica BRIKS-a. U svetu koji se ubrzano menja, unilateralni potezi više nemaju istu težinu.
Pojedini ruski eksperti tvrde da bi Rusija rado uključila širi međunarodni format, dok drugi smatraju da je Moskvi u interesu da sačekа i dopusti da se ratni pritisci na Zapad dodatno povećaju. U svakom slučaju, poruka iz Kremlja je jasna- pregovori su mogući, ali samo uz garancije i uz potpunu promenu odnosa snaga na terenu.
U završnom delu ove geopolitičke slagalice nameće se nekoliko zaključaka.
Prvo, Rusija je posle iskustva sa Minskim sporazumima odlučna da izbegne bilo kakve nedovršene ili privremene aranžmane. Drugo, Moskva sada ima strukturnu prednost u proizvodnji raketa i vojne opreme, što joj daje stratešku dubinu i dovoljno prostora da insistira na sopstvenim uslovima, i treće, Zapad se suočava sa posledicama sopstvene politike i testom sopstvene kohezije.
Dok borbe na frontu ulaze u novu fazu, diplomatski kanali ponovo se otvaraju, ali sa mnogo ozbiljnijim tonom i uz svest da je ulog veći nego ikada. Na stolu su ne samo sudbina Ukrajine, već i budući odnosi velikih sila, energetska stabilnost Evrope i struktura globalne bezbednosti.
Borba.info
