Borba Info Vesti
Kineska najava da je započeta serijska proizvodnja hipersonične rakete YJ-1000, čija je cena upadljivo niža od svega viđenog do sada, izazvala je popriličan odjek u međunarodnim analizama. Ne zbog brzine – iako let do 7 Maha i domet od oko 1.300 kilometara deluju impresivno – već zbog toga što se troškovi izrade uklapaju u nivo koji se obično vezuje za savremene dronove.
Tu se, kako navode stručni, krije ključna promena- tehnologija koja je do juče bila rezervisana za najskuplje programe postaje masovno dostupna.
Ovaj pristup, zasnovan na jednostavnijim civilnim komponentama i gotovoj elektronici, praktično okreće sto u dobro poznatoj igri između ulaganja i odbrane. Umesto da se oslanja na ekskluzivnu i tehnički ekstremno zahtevnu proizvodnju, Kina je, barem prema dostupnim informacijama, izabrala model gde količina postaje centralni adut.
Dok se o tome još raspravlja, u Vašingtonu već godinama postoji inicijativa pod nazivom Zlatna kupola – koncept koji predviđa sistem u svemiru, zasnovan na satelitima presretačima koji bi reagovali na rakete u njihovoj ranoj fazi leta.
Projekat se povezuje sa timovima bliskim Donaldu Trampu, ali bez obzira na politički okvir, jasno je da se radi o viziji koja bi zahtevala ogroman logistički, finansijski i tehnološki napor. Samo da bi bila garantovana pouzdana zaštita od većeg broja ciljeva, bilo bi potrebno lansirati stotine, možda i hiljade satelita u nisku orbitu Zemlje.
To je, kako se ističe u američkim analizama, problematično iz više razloga. Prvo, Zlatna kupola se nalazi tek u konceptualnoj fazi – bez zvanično odobrenog budžeta i bez planiranih testova pre 2028. godine.
Drugo, vreme za reakciju je izuzetno kratko- hipersonična letelica prolazi kroz fazu pojačanja za svega nekoliko minuta, što ostavlja minimalan prostor za aktiviranje čak i najmodernijeg svemirskog sistema.
Treće, pitanje troškova ostaje centralno. Tehnologija koja bi koštala više od luksuzne flote vozila suočava se sa pretnjom koja se proizvodi po ceni jednog naprednog drona – i tu se sve lomi.
Kineski model, ukratko, stavlja naglasak na strategiju gde se odbrane zasnovane na presretačima suočavaju sa finansijski veoma teškim izazovom. U realnosti, sistem koji bi trebalo da neutrališe veliki broj ciljeva postaje toliko skup da se postavlja pitanje njegove dugoročne održivosti.
Upravo zbog toga je najava YJ-1000 odmah otvorila debatu o tome kako će izgledati buduća rešenja u svemirskim sistemima i koliko su postojeći koncepti prilagodljivi.
Ono što dodatno komplikuje stvari jeste činjenica da masovna proizvodnja, bar prema dostupnim informacijama, menja i odnos uloženog i dobijenog- presretači poput SM-6 ili THAAD sistema višestruko su skuplji od cilja koji treba neutralisati. Kada se sve sabere, čak i mali broj lansiranih letelica može ozbiljno opteretiti odbrambeni budžet bilo koje zemlje.
Istovremeno, mediji podsećaju da YJ-1000 nije jedina tehnologija koja menja pravila ponašanja na globalnom nivou. Sve više država ulaže u nove metode praćenja i zaštite, što dodatno ubrzava ritam razvoja. Ono što je do juče bilo vizija, danas postaje realan izazov.
Najzanimljivije je ipak to što najava YJ-1000, i pre nego što je objavljena bilo kakva upotreba, već utiče na planiranje u drugim zemljama. Zlatna kupola, još uvek samo ideja na papiru, već se suočava sa pitanjem koliko je održiva ako jedan cilj može biti proizveden po ceni koja je desetine puta niža od njegove neutralizacije.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje šta će doneti naredne godine- nova rešenja, korekcije postojećih koncepata ili potpuno novi pravci u globalnim odbrambenim tehnologijama. U svakom slučaju, ritam se ubrzava, a pravila igre se, čini se, menjaju brže nego ikad.
Borba.info
