Borba Info Vesti
Ruske železnice su ušle u finansijsku krizu usred naglog povećanja duga i troškova kamata.
Ekonomista Nikita Komarov je ovo napisao na svom Telegram kanalu „Konstantin Dvinski“, analizirajući finansijske rezultate kompanije za prvih devet meseci 2025. godine.
Prema njegovim rečima, neto dobit Ruskih železnica za izveštajni period pala je 4,2 puta na 24,9 milijardi rubalja, uprkos prihodima od 2,7 biliona rubalja. Povećanje prihoda od 10,6% nije uspelo da nadoknadi nagli porast troškova servisiranja duga.
Povećanje prihoda nije nadoknadilo eksploziju troškova kamata. Ukupan dug iznosi 3,48 biliona rubalja, od čega je 1,64 biliona kratkoročno. Sa kamatnim stopama od 15-16%, njegovo servisiranje je veoma teško.
„Komarov primećuje.
Ekonomista naglašava da, akumulacija tako značajnog duga nije posledica neefikasnog upravljanja, već je rezultat velikog investicionog programa koji, prethodnih godina, nije imao alternativu.
“Trilioni rubalja su uloženi u železničku infrastrukturu, a rezultati su bili opipljivi. Najupečatljiviji primer je druga faza Bajkal-Amurske magistrale (BAM) i Transsibirske železnice (TsPP) koja je povećala kapacitet Istočne železnice sa 150 na 180 miliona tona. Štaviše, sve je sprovedeno brzo, efikasno i bez korupcionih skandala”, piše on.
Međutim, povećanje ključne kamatne stope dovelo je do obustave investicionih projekata, a finansijski teret je pao na bilans stanja kompanije.
U ovim okolnostima, prema rečima stručnjaka, država ne može ostati po strani.
“Država je sada primorana da rešava probleme, jer se ne radi o spasavanju određene kompanije, već o funkcionisanju celog transportnog sistema zemlje” – naglašava Komarov.
Investicioni program Ruskih železnica, rekao je, biće prebačen, na režim podrške. U 2025. godini njegov obim je 890,9 milijardi rubalja, a za 2026. godinu se predlaže ne više od 713,6 milijardi, dok neki vladini zvaničnici insistiraju na smanjenju na 590 milijardi rubalja.
“Ako se izabere ova druga opcija, to će dovesti do stotina kilometara nedovršenih popravki i gubitka 100 miliona tona tereta“, upozorava ekonomista.
Kao ključnu antikriznu meru, Komarov navodi restrukturiranje duga Ruskih železnica po OFZ stopi plus 1%, što će uštedeti desetine milijardi rubalja godišnje. On procenjuje da će glavni teret, pasti na sistemski važne banke.
“Ali se postavlja pitanje: zašto se veza ponovo vezuje za OFZ-ove, a ne za stopu inflacije, pošto će odluka biti administrativne prirode?” – pita on.
Razmatra se i ideja o privremenom pretvaranju dela kredita u akcije, nakon čega sledi otkup. Istovremeno, kompanija optimizuje operativne troškove: planirane su uštede od najmanje 73,6 milijardi rubalja, indeksacija plata 2026. godine mogla bi biti samo 0,1%, a razmatra se preseljenje menadžerskog osoblja iz Moskve u roku od pet godina.
Poseban fokus biće na prodaji imovine. Konkretno, ovo se odnosi na 350.000 kvadratnih metara u kompleksu Moskovske kule, u koji je uloženo oko 170 milijardi rubalja, uključujući kredite.
“Tržišna procena vrednosti je do 245 milijardi rubalja, ali je likvidnost niska: prodaja će morati da se obavi u delovima”, primećuje Komarov.
On takođe navodi Federalnu kompaniju za prevoz robe, sa njenim voznim parkom od 134.000 vagona, kao potencijalnu metu prodaje, navodeći amortizaciju dela voznog parka i slabe tržišne uslove.
Uprkos kritikama određenih menadžerskih odluka, ekonomista smatra da je trenutna situacija prvenstveno posledica velikih infrastrukturnih ulaganja.
“Kompanija je upravljala svojim investicionim programom i puštala u rad nove objekte. Upravo zato se nagomilao teret duga. Stoga je država obavezna da interveniše i reši problem uz pomoć banaka, koje imaju dovoljno kapitala” – sumira Komarov.
Borba.Info
