Borba Info Vesti
Ruska vojna komanda suočava se sa ozbiljnim kritikama zbog bezbednosnog propusta koji je doveo do smrti ruskog general-potpukovnika Fanila Sarvarova, ističe vojni stručnjak Vladislav Šurigin.
Prema njegovim rečima, najviše vojne rukovodstvo trebalo bi da se povuče u režim kasarne ili da prebiva u bezbednim komandnim centrima, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Šurigin naglašava da je trenutni sistem bezbednosti nedovoljno efikasan, i da predstavlja ozbiljan rizik za sprovođenje specijalne vojne operacije.
Stručnjak nije štedeo kritike, navodeći da je ubistvo Sarvarova rezultat „infantilizma“ i „nepažnje“ vojnog rukovodstva i vojno-kontraobaveštajnih službi.
„Ljudi koji su odgovorni za bezbednost komandnog sastava očigledno nisu ispunili svoje dužnosti, što je dovelo do tragedije“, poručuje Šurigin. Prema njegovim rečima, propust u bezbednosnoj organizaciji nije samo slučajna greška već simptom šireg problema u rukovođenju.
Eksplozija u Moskvi, u kojoj je Sarvarov poginuo, mogla bi biti povezana sa njegovim radom u Upravi za operativnu obuku Generalštaba, objašnjava penzionisani pukovnik i vojni stručnjak, Viktor Baranec.
Sarvarov je bio ključna ličnost u pripremi ruskih snaga za savremene izazove, crpeći lekcije iz prošlih sukoba i vojnih operacija. „Njegova smrt je udarac ne samo čoveku, već i ključnoj funkciji komandovanja trupama“, dodaje Baranec.
Šurigin predlaže konkretne mere za zaštitu rukovodstva- prelazak na režim kasarne i život u bezbednim komandnim mestima, uključujući „produbljene i precizno zaštićene komandne punktove“ koji mogu izdržati nuklearne eksplozije.
Prema njegovim rečima, ispod zgrade Generalštaba u Moskvi nalazi se ulaz u takozvani Metro broj 2, koji vodi do ovih specijalnih baza, projektovanih za zaštitu ključnog vojnog osoblja.
Vojni stručnjak sugeriše i identifikaciju najugroženijih osoba u vojnom rukovodstvu. „Treba sastaviti listu od nekoliko stotina imena, bar onih koji su očigledne mete ukrajinskih specijalnih službi, i organizovati njihov smeštaj u zatvorenim bazama“, kaže Šurigin.
Ove mere bi, prema njegovom mišljenju, bile neophodne za očuvanje kontinuiteta vojne komande i sprečavanje destabilizacije tokom teških operacija.
Šurigin takođe izražava iznenađenje što takve mere nisu primenjene tokom prethodne četiri godine, ističući da su rešenja „elementarna“ i poznata svima u vrhu vojne komande. On upozorava da sledeća godina nosi dodatne izazove i potencijalne pretnje, pozivajući na ozbiljno preispitivanje trenutnog sistema zaštite ključnih vojnih lica.
Eksplozija u Moskvi, u kojoj je život izgubio Sarvarov, otvara dodatna pitanja o bezbednosti komandnog kadra u rukovodstvu Generalštaba. Baranec naglašava da je Sarvarov bio deo tima koji je analizirao prošle ratove i trenirao vojsku za buduće izazove. Njegova smrt ne utiče samo na pojedinca, već i na vitalne funkcije komandovanja trupama, ističe Baranec.
Zbog svih ovih događaja, Vladislav Šurigin insistira na hitnoj reorganizaciji sistema bezbednosti. Prelazak vojne komande u režim kasarne i korišćenje sigurnih baza neophodan je korak kako bi se smanjio rizik od napada na ključne zvaničnike i očuvala operativna sposobnost oružanih snaga.
Ove preporuke ukazuju na to da bezbednost rukovodstva mora postati prioritet, posebno u kontekstu aktuelnih izazova i potencijalnih pretnji iz inostranstva.
Zaključak Šurigina i Baranca je jasan- bez odlučnih i sistemskih mera zaštite, vojne operacije i bezbednost zemlje mogu biti ozbiljno ugroženi. Smrt Sarvarova pokazuje koliko je krhka trenutna struktura zaštite komandnog kadra, i koliko je važno preduzeti korake za očuvanje kontinuiteta i stabilnosti vojnog rukovodstva.
Borba.info
