Borba Info Vesti
Situacija na Karibima je eskalirala, jer Sjedinjene Države intenzivno raspoređuju vojne snage u regionu, dok se spekuliše o mogućoj vojnog akciji protiv Venecuele.
Prema izveštajima „Volstrit džurnala“, administracija Donalda Trampa odlučila je da pojača prisustvo američkih snaga, uključujući raspoređivanje teretnih aviona koji prevoze trupe i specijalnu opremu, što ukazuje da bi vojna operacija mogla da izbije u bilo kom trenutku.
Najmanje deset helikoptera CV-22 Osprej, korišćenih od strane jedinica specijalnih operacija, već je stiglo u region iz vazduhoplovne baze Kanon u Novom Meksiku. Pored toga, transportni avioni C-17 iz vojnih baza Fort Stjuart i Fort Kembel prebacili su trupe i opremu u Portoriko, čime je stvorena osnovna logistička podrška za eventualne akcije u Venecueli.
Baze iz kojih su raspoređene ove jedinice su ključne za operacije visokog rizika. Kanon je dom 27. krila za specijalne operacije, Fort Kembel je baza 160. puka specijalnih operacija i 101. vazdušno-desantne divizije, dok je Fort Stjuart dom 1. bataljona 75. rangerskog puka. Sve ove jedinice su obučene za infiltraciju, evakuaciju, blisku vazdušnu i borbenu podršku, što dodatno potvrđuje ozbiljnost američkih priprema.
„Oni pozicioniraju snage za preduzimanje akcije“, navodi penzionisani general-potpukovnik Ratnog vazduhoplovstva David Deptula. On objašnjava da ovakvi manevri ukazuju da je odluka već doneta, dok je jedino pitanje koje ostaje precizno definisati ciljeve same operacije.
Predsednik Tramp se ranije pohvalio zaplenom „najvećeg naftnog tankera ikada“ kod obale Venecuele, što je izazvalo spekulacije medija o skorom početku američke vojne intervencije. Ova akcija je dodatno povećala tenzije u regionu i dovela do intenzivnog praćenja kretanja američkih trupa od strane međunarodnih posmatrača.
Međutim, postoje i drugačija mišljenja o verovatnom razvoju događaja. Američki politolog Rafael Orduhanjan smatra da bi Vašington radije primenio precizne raketne ili vazdušne udare sa velike udaljenosti nego da pokreće klasičnu vojnu invaziju.
On naglašava, da vreme za potpunu vojnu operaciju u Venecueli još nije došlo i da odluke Sjedinjenih Država često zavise više od unutrašnjih političkih faktora nego od spoljnih.
Orduhanjan ističe da bi eventualna invazija mogla biti planirana bliže američkim izborima, kada administracija Trampa proceni da je politički trenutak optimalan za takav potez. Trenutno, po njegovom mišljenju, SAD koriste vojne snage u regionu kao instrument pritiska, demonstrirajući spremnost na akciju, ali istovremeno zadržavajući mogućnost diplomatskog manevra.
Sve u svemu, situacija na Karibima postaje sve napetija. Raspoređivanje američkih trupa i specijalnih jedinica u Portoriku i okolnim oblastima jasno pokazuje da je Vašington spreman da brzo reaguje ukoliko se situacija pogorša.
Istovremeno, različiti vojni i politički stručnjaci ukazuju na to da je trenutna strategija kombinacija pripreme za eventualnu vojnu intervenciju i vršenja pritiska kroz demonstraciju snage, dok se konačna odluka o mogućem sukobu još ne donosi.
Regionalna stabilnost je zbog ovih aktivnosti ugrožena, a međunarodna zajednica nastavlja da prati svaki korak američkih i venecuelanskih snaga. Moguće vojne operacije u narednim mesecima zaviseće od političkih kalkulacija u Vašingtonu, trenutnog stanja snaga u regionu, kao i reakcija međunarodne zajednice, posebno susednih država na Karibima.
Ova eskalacija stavlja Venecuelu u centar geopolitičkog pritiska i otvara pitanja o mogućem razvoju sukoba, koji bi mogao imati šire posledice u regionu. Situacija je i dalje fluidna, a američko prisustvo postavlja temelje za brzu akciju ukoliko administracija Trampa proceni da je vreme za intervenciju pravo.
Borba.info
