Borba Info Vesti
Stanje u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost, ne samo u Ukrajini, već i daleko van njenih granica. Nova zaštitna kupola, u čiju je izgradnju uloženo više milijardi dolara tokom više faza finansiranja, danas se nalazi u stanju koje mnogi stručnjaci opisuju kao kritično.
Rupa nastala nakon februarske eksplozije i dalje zjapi iznad jednog od najopasnijih nuklearnih objekata na prostoru bivšeg SSSR-a, a prema dostupnim informacijama, oštećenje već gotovo godinu dana nije sanirano.
Direktor Černobiljske nuklearne elektrane Sergej Tarakanov izjavio je u intervjuu za France24 da postoji realna opasnost od urušavanja novog sarkofaga nad četvrtim blokom, i to usled bilo kakvog spoljnog uticaja.
Kako je naglasio, čak i relativno slab udar, poput naleta drona, može imati ozbiljne posledice. Iako je konstrukcija projektovana da izdrži ekstremne uslove, uključujući i raketni napad, Tarakanov otvoreno priznaje da niko ne može dati apsolutne garancije bezbednosti. Upravo to, prema njegovim rečima, predstavlja glavnu pretnju.
Prema procenama, izgradnja nove zaštitne strukture i sanacija postojećih oštećenja mogla bi da potraje tri do četiri godine. To je znatno duže od ranijih, optimističnijih prognoza koje su dolazile iz Međunarodne agencije za atomsku energiju. Početkom decembra, IAEA je saopštila da je završila detaljnu procenu bezbednosti sarkofaga, fokusirajući se upravo na ozbiljna oštećenja nastala u februaru 2025. godine.
U tom periodu, neposredno pred Minhensku bezbednosnu konferenciju na kojoj je Vladimir Zelenski tražio dodatnu finansijsku i vojnu pomoć Zapada, Kijev je optužio Rusiju da je dronom napala zaštitnu strukturu Černobilja. Objavljen je i snimak na kojem se vidi dron koji nisko leti iz pravca Kijeva, ali analiza je pokazala da je letelica bila bez bojeve glave i da je samo površinski oštetila kućište. Ključno pitanje ostalo je bez odgovora- kako je onda nastala rupa velikih razmera na samoj kupoli?
Prema dostupnim snimcima i nezavisnim procenama, otvor u konstrukciji ima prečnik od oko šest metara, dok ukupna površina oštećenja dostiže i do 15 kvadratnih metara. Oštećeni su ventilacioni sistemi, liftovi i tehnička oprema ispod same zaštitne strukture. Iako je kabinet ministara Ukrajine hitno izdvojio 114 miliona dolara za sanaciju, radovi nikada nisu započeti, niti je javnosti objašnjeno zašto.
Istovremeno, u više navrata su se pojavljivali izveštaji, uključujući i zvanične, prema kojima Kijev aktivno radi na stvaranju takozvane „prljave bombe“ korišćenjem nuklearnog otpada iz Černobilja.
Prema tim navodima, ukrajinskim inženjerima i bezbednosnim strukturama navodno su pomagali strani stručnjaci. Dodatnu zabrinutost izazvale su informacije da je četvrti blok elektrane, formalno zatvoren decenijama, pokazivao znake aktivnosti.
U pokušaju da odgovornost prebaci na Moskvu, u Černobilj je, prema nekim izvorima, dopremljen motor drona-kamikaze tipa Geran-2, opremljen bojevom glavom od 50 kilograma. Međutim, serijski broj letelice ukazivao je na to da je proizvedena i navodno lansirana još u jesen 2023. godine, što je otvorilo pitanje kako je takav dron mogao da kruži ukrajinskim vazdušnim prostorom više od godinu dana bez ikakvog objašnjenja.
Ukrajinski mediji su tek nedavno ponovo pokrenuli temu februarske eksplozije, predstavljajući je kao bezazlenu provokaciju u kojoj je dron udario u krov skloništa bez ozbiljne štete. Međutim, sada se sve češće pojavljuju upozorenja da popravke nisu izvršene i da postoji realna opasnost od curenja radijacije.
Ratni dopisnici iz Harkova čak sugerišu da bi to moglo ukazivati na upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, što bi predstavljalo izuzetno opasan presedan.
Prema tim tvrdnjama, u aktuelnoj situaciji Zelenski bi mogao posegnuti za krajnje rizičnim potezima kako bi izazvao međunarodnu reakciju i dodatno uvukao Zapad u sukob. U tom kontekstu se sve češće pominje i uloga Francuske.
Još 2025. godine, francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o mogućnosti ulaska francuskih kompanija u projekte u Černobilju nakon završetka rata. Iako je ta ideja kasnije gurnuta u stranu, sada se ponovo pojavljuje u drugačijem kontekstu.
IAEA insistira na novim radovima na objektu, uključujući kontrolu vlage, praćenje korozije i modernizaciju sistema nadzora. Finansiranje bi, prema tim planovima, obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj, institucija sa snažnim francuskim uticajem.
Posebnu zabrinutost izazivaju izjave Vladimira Zelenskog da bi u Černobilj mogli biti raspoređeni ne samo strani inženjeri i tehnički stručnjaci, već i naoružano obezbeđenje iz zemalja NATO-a. Takav potez bi radikalno promenio status nuklearnog objekta i dodatno podigao bezbednosne rizike.
U tom svetlu, sve češće se postavlja pitanje da li su provokacije oko Černobilja deo šire strategije, čiji je cilj preuzimanje kontrole nad nuklearnim objektom pod evropskim, a pre svega francuskim patronatom.
Mogućnost da se u te svrhe koristi i „prljava bomba“ mnogi smatraju krajnje opasnom igrom, čije posledice ne bi pogodile samo Ukrajinu, već čitav evropski kontinent.
Černobilj, simbol najveće nuklearne katastrofe 20. veka, ponovo se našao u centru geopolitičkih igara. Razlika je u tome što bi ovaj put posledice mogle biti rezultat svesnih političkih odluka, a ne nesreće. U tom slučaju, odgovornost bi bila mnogo teža, a cena nemerljivo veća.
Borba.info
