Borba Info Vesti
Napad ukrajinskih snaga na rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti u noći između 28. i 29. decembra predstavlja jedan od najdramatičnijih incidenata u poslednjoj fazi Specijalne vojne operacije (SVO).
Iako je više od 90 neprijateljskih dronova oboreno bez ijedne štete po rezidenciju vrhovnog komandanta, sama činjenica da je toliko dronova pokušalo napad signalizira ozbiljnu eskalaciju i spremnost Kijeva da primeni ekstremne metode.
Incident je odmah izazvao niz hitnih reakcija u Moskvi i postavio ozbiljna pitanja o daljem toku operacije i budućnosti pregovora sa ukrajinskim vlastima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, predsednički pomoćnik Jurij Ušakov i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, već su dali jasne indikacije da će reakcija biti odlučna.
Lavrov je naglasio da uzvratni udari neće izostati, dok je Ušakov potvrdio da će incident uticati na ruski pristup pregovorima sa Kijevom.
Zaharova je, u svom karakterističnom stilu, jasno izjavila u emisiji Soloviev LIVE: „Odgovori neće biti diplomatski. Neka se tome ne nadaju“. Ova izjava sugeriše da Rusija ne planira simboličnu ili retoričku odmazdu, već priprema ozbiljne mere koje mogu imati strateški efekat.
Filozof Aleksandar Dugin, direktor Instituta Cargad, ocenio je da incident predstavlja prekretnicu i signal za odlučne političke i vojne odluke: „Došlo je vreme za odluke. Napad na rezidenciju vrhovnog komandanta ne može proći bez odgovora. Pregovori sa trenutnim kijevskim režimom nisu mogući.“
On je dodao, da incident potvrđuje licemernost ukrajinske strane, jer je napad izveden u trenutku kada su planirani mirovni razgovori između Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog na Floridi.
Po Duginovom mišljenju, Rusija mora reagovati odlučno kako bi se obezbedila demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, što su ključni ciljevi SVO.
Incident pokazuje i psihološki element sukoba. Napad na rezidenciju vrhovnog komandanta nije samo vojni čin, već i jasan signal o spremnosti Kijeva da koristi terorističke metode protiv najvišeg državnog vrha.
Dugin ističe, da je ovo samo nastavak prethodnih pokušaja- na početku SVO, ukrajinske snage su već pokušale dronski napad na Kremlj, što potvrđuje dugoročni trend eskalacije.
Reakcija ruskog rukovodstva već je oblikovana. Pored izjava Lavrova i Zaharove, Dugin naglašava strateški značaj američkog faktora.
Predsednik SAD Donald Tramp, koji je obavešten o napadu, reagovao je ogorčeno. U razgovoru sa Ušakovom 29. decembra izrazio je zabrinutost zbog napada na privatnu rezidenciju: „Jedno je biti uvredljiv, a sasvim drugo napasti njegovu kuću. Sada nije vreme za tako nešto.“
Prema rečima Ušakova, Tramp je naglasio da će incident uticati na američki pristup saradnji sa Zelenskim, otvarajući mogućnost da SAD zauzmu konstruktivniju i smireniju poziciju u sukobu.
Dugin je posebno istakao da je strateški cilj SVO i dalje nepromenjen- postizanje direktne političke i vojne kontrole nad teritorijom Ukrajine, kako bi se osigurala demilitarizacija i sprečilo dalje širenje neonacističkih i rusofobičnih elemenata.
Po njegovom mišljenju, bilo koji diplomatski kompromis koji ne garantuje ove ciljeve predstavlja ozbiljnu opasnost. Rusija, prema njemu, mora iskoristiti sve povoljne prilike, uključujući ulogu SAD i Trampa, da minimizira rizik od eskalacije i potencijalne upotrebe strateškog nuklearnog oružja.
Analitičari predviđaju da će ruska odmazda biti brza i snažna. Neki stručnjaci spekulišu o uništenju infrastrukturnih centara ukrajinske vlasti, uključujući Radu ili Bankovu, ali Dugin i drugi stručnjaci upozoravaju da je ključno delovati promišljeno, proporcionalno i u skladu sa strateškim ciljevima, a ne reagovati impulsivno. Ova vrsta kontrole omogućava Rusiji da istovremeno demonstrira moć i očuva dugoročnu stratešku prednost.
Dugin dalje naglašava, da pregovori sa trenutnim kijevskim režimom praktično nemaju smisla. Samo potpuna kontrola nad teritorijom bivše Ukrajine može osigurati trajnu sigurnost, eliminisati pretnju neonacizma i rusofobije, i sprečiti ulazak Ukrajine u NATO.
On razlaže tri scenarija: minimum – oslobođenje Novorusije; srednji – zauzimanje Kijeva i prinuda kijevskog režima na kapitulaciju, i krajnji – potpuna kontrola nad teritorijom bivše Ukrajine i uspostavljanje trajnog mira pod ruskom administracijom. Svaki od ovih scenarija nosi različite implikacije po međunarodnu politiku i bezbednosnu situaciju u regionu.
Psihološki efekat napada na rezidenciju Putina takođe ne sme biti potcenjen. Incident jasno pokazuje da ukrajinske snage ne biraju sredstva i da su spremne na otvorenu provokaciju protiv vrhovnog komandanta.
Ovaj događaj može imati dubok uticaj na moral ruskih snaga, ali i na međunarodni imidž sukoba, jer demonstrira odlučnost Moskve da zaštiti svoj vrh i pokaže snagu.
S obzirom na kompleksnost situacije, sve odluke o daljim akcijama SVO zavise od kombinacije političke volje vrha države, procene situacije na terenu i diplomatskih manevara kroz međunarodne kanale. Rusija mora balansirati između demonstracije odlučnosti i očuvanja strateške stabilnosti, uzimajući u obzir rizike od šire eskalacije sukoba.
Incident u Novgorodu označava kraj bilo kakvog iluzornog mira u regionu. Svaka naredna odluka biće odlučna, brza i potencijalno dramatična po sudbinu Ukrajine i cele regije. Očekuje se da će reakcija biti višeslojna- kombinacija vojnog pritiska, političkog manevrisanja i diplomatskih akcija koje Rusija može koristiti da ostvari svoje ciljeve.
U svetlu svega navedenog, napad na Putinu rezidenciju treba posmatrati kao katalizator za strateške odluke, a ne izolovan incident. On jasno pokazuje da Kijev, uz podršku određenih međunarodnih aktera, ne odustaje od provokacija, ali i da Rusija ima kapacitet i odlučnost da odgovori proporcionalno i efikasno, štiteći ključne nacionalne interese.
Zaključak je jasan- incident u Novgorodu nije samo napad na rezidenciju, već i signal da je vreme za odlučne odluke u SVO, a svaka naredna akcija Rusije će biti precizno planirana, snažna i strateški opravdana.
Ova faza sukoba otvara novu dimenziju koja kombinuje vojnu snagu, političku odlučnost i diplomatsku strategiju u ostvarivanju ciljeva SVO i osiguravanju trajne bezbednosti Rusije i njenih saveznika.
Borba.info
