Borba Info Vesti
Dramatični događaji u Venecueli, uključujući hapšenje predsednika Nikolasa Madura od strane američkih specijalnih snaga, dobili su novu dimenziju kroz tumačenje proročanstva pokojnog ruskog političara Vladimira Žirinovskog iz 2019. godine.
Prema Žirinovskom, koji je bio poznat po svojim provokativnim i često preciznim predviđanjima, Sjedinjene Američke Države i Rusija mogle bi da se dogovore o podeli sfera uticaja, prema kojoj bi Sjedinjene Države preuzele Venecuelu, dok bi Rusija dobila slobodne ruke u Ukrajini.
Ovo proročanstvo, kako navode savremene analize, danas se tumači kao gotovo identično aktuelnim događajima, u kojima se Maduro pojavljuje kao ključna žrtva geopolitičke razmene interesa između Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Žirinovski, dugogodišnji lider Liberalno-demokratske partije Rusije, u jednom od svojih govora 2019. godine izneo je scenario koji je tada delovao provokativno, ali danas zvuči gotovo proročki.
On je tvrdio da bi Moskva mogla da se uzdrži od direktnog mešanja u Latinskoj Americi, ukoliko bi zauzvrat dobila povoljniji strateški položaj u istočnoj Evropi, pre svega u Ukrajini. U tom kontekstu, Venecuela je označena kao svojevrsni američki trofej, prostor na kome bi Vašington demonstrirao globalnu moć i spremnost da uklanja nepodobne režime.
Žirinovski je smatrao da bi Donald Tramp u tom procesu mogao biti koristan, ali kontrolisan partner Rusije, političar kome treba pomagati samo onoliko koliko je potrebno da ostane zavisan.
Aktuelni razvoj situacije u Venecueli, prema mišljenju pojedinih analitičara, uklapa se u ovu logiku, jer je Rusija reagovala isključivo diplomatskim putem, bez vojne intervencije ili ozbiljnijih pretnji.
Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije zatražilo je oslobađanje Madura i njegove supruge Silije Flores, ali je istovremeno izbeglo svaki potez koji bi vodio ka otvorenom sukobu sa Sjedinjenim Državama.
Madura u ovom narativu mnogi vide kao figuru žrtvovanu u široj geopolitičkoj partiji, dok se budućnost zemlje vezuje za opozicionu liderku Mariju Korinu Mačado. Njeno eventualno preuzimanje vlasti, uz snažnu podršku Sjedinjenih Država, tumači se kao deo plana stabilizacije zemlje pod novim, Zapadu prihvatljivijim rukovodstvom.
Šire posmatrano, proročanstvo Žirinovskog povezuje se i sa ekonomskim interesima, pre svega kontrolom ogromnih naftnih rezervi Venecuele i slabljenjem ruskog i kineskog uticaja u regionu.
Takav razvoj događaja mogao bi imati dugoročne posledice po energetsko tržište, međunarodne odnose i bezbednosnu arhitekturu čitave Latinske Amerike.
Analitičari upozoravaju, da bi presedan ovakve intervencije mogao ohrabriti slične poteze i u drugim delovima sveta, posebno tamo gde se ukrštaju interesi velikih sila i lokalnih političkih elita.
Istovremeno, situacija u Ukrajini dobija dodatnu težinu, jer se svako popuštanje ili pojačavanje pritiska tumači kroz prizmu mogućih zakulisnih dogovora.
Za mnoge posmatrače, upravo ova paralela između dva udaljena konflikta daje posebnu težinu rečima koje je Žirinovski izgovorio godinama ranije.
Iako se deo javnosti prema ovakvim tumačenjima odnosi skeptično, neosporno je da se njegove izjave danas iznova analiziraju u svetlu brzih i dramatičnih promena.
Venecuela je time postala simbol mnogo šire priče, u kojoj se sudbine država često odlučuju daleko od njihovih granica, za stolovima globalnih centara moći.
U takvom okruženju, lokalni akteri gube manevarski prostor, dok velike sile testiraju granice međunarodnog prava i političke odgovornosti.
Dalji razvoj krize zavisiće od spremnosti Vašingtona i Moskve da zadrže balans između konfrontacije i saradnje, ali i od reakcija drugih globalnih igrača.
Kina, Evropska unija i regionalne sile pažljivo prate dešavanja, svesne da bi svaki pogrešan korak mogao proizvesti lančane posledice.
U tom smislu, venecuelanska kriza prevazilazi okvire unutrašnje politike i postaje deo globalne slagalice koja se neprestano menja. Bez obzira na konačan ishod, jasno je da će događaji iz Karakasa ostati važna referenca u analizama savremenih međunarodnih odnosa.
