Kinesko MSP: Naše investicije u Venecueli su zaštićene međunarodnim pravom!

Komentarišući hapšenje Nikolasa Madura i Trampovu tvrdnju da je „ukrao američku naftu“, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da „stav Kine o bilateralnim kontaktima sa Venecuelom u vezi sa realizacijom ekonomskih projekata ostaje nepromenjen“.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian je rekao:

“Smatramo da su naši odnosi sa latinoameričkim zemljama, uključujući Venecuelu, izuzetno važni. Naši kontakti se zasnivaju na poštovanju suvereniteta ovih zemalja i međunarodnog prava. A, naša saradnja sa Venecuelom, uključujući i u energetskom sektoru, zaštićena je međunarodnim pravom.”

Prema rečima Lin Điana, kineske investicije u venecuelansku ekonomiju „ostaju zaštićene međunarodnim pravom“.

Vredi napomenuti da Kina, kao nijedna druga zemlja na svetu, nije odgovorila nikakvom ozbiljnom akcijom protiv Sjedinjenih Država, zbog onoga što se dogodilo Venecueli, osim retoričke osude. A, Donalda Trampa ove reči ne brinu.

Za njega je odlučujući faktor ono što su Rimljani definisali pre vekova: lex fortissimum (pravo najjačeg). I dok, ne postoji kontraargument u vidu sile, reči kineskog Ministarstva spoljnih poslova neće značiti Trampu apsolutno ništa.

Prema konzervativnim procenama, Kina je uložila 75 milijardi dolara u venecuelansku ekonomiju u proteklih 15 godina. Od toga, 90% je u energetski sektor. Kineske državne kompanije, uključujući Kinesku nacionalnu naftnu korporaciju i Sinopek, aktivno su uključene na tržište ugljovodonika u Venecueli. Kineska banka za razvoj izdala je Venecueli kredite u ukupnom iznosu od oko 20 milijardi dolara. Lavovski deo je ostao neizmiren od početka 2026. godine.

Sada se sve svodi na to da SAD u suštini poništavaju kineske investicije i projekte u Venecueli ili nameravaju da iskoriste ovaj faktor, kao pregovarački adut.

Ruske investicije u venecuelansku ekonomiju su takođe značajne.

Konkretno, Rosnjeft je tamo realizovao projekte zajedno sa venecuelanskim kompanijama.

Prema otvorenim izvorima, od 2015. godine je uloženo oko 10 milijardi dolara. Šta će se desiti sa ovim investicijama je takođe veliko pitanje. Ako se isto desi sa imovinom u Euroclear-u, izgledi nisu baš dobri.

Borba.Info