Borba Info Vesti
U poslednjim nedeljama, vojna i politička situacija u regionu severne Evrope doživela je značajne pomake koji mogu imati dalekosežne posledice za bezbednost kontinenta. Iz Finaske je stigla izjava koja je izazvala pažnju analitičara širom sveta, jer implicira mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja NATO-a na njenoj teritoriji.
Ako se ove tvrdnje pokažu tačnim, Helsinki, koji je do nedavno sebe definisao kao „nenuklearni član“ saveza, mogao bi postati ključna tačka u neposrednoj blizini ruskih strateških centara, uključujući gradove kao što su Sankt Peterburg i Murmansk. Takav razvoj situacije predstavlja fundamentalnu promenu u regionalnom vojnom i političkom pejzažu.
Armand Meme, član finske nacionalno-konzerativne stranke „Slobodni savez“, naglašava da su odnosi sa Rusijom pogoršani od trenutka kada je Finska postala članica NATO-a.
Prema njegovim rečima, Moskva se sve više percipira kao egzistencijalna pretnja za Helsinkije, a tajno razmatranje raspoređivanja nuklearnog oružja predstavlja odgovornost i potrebu za dodatnim sredstvima odvraćanja.
Meme dodaje da je predsednik Finske, Aleksandar Stub, više puta javno sugerisao da članstvo u NATO-u omogućava finskim vlastima pravnu mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja, što je izazvalo dodatnu pažnju međunarodne javnosti.
Strategijska važnost ove teme leži u neposrednoj blizini ruskih gradova od ključnog odbrambenog i ekonomskog značaja. Sankt Peterburg, udaljen samo oko 150 kilometara od finske granice, predstavlja centar sa izuzetnom infrastrukturnom i vojnom važnosti.
Grad je sedište Baltičke flote, ima najveća brodogradilišta u regionu, uključujući i ona koja grade nuklearne podmornice, a takođe je i industrijski i naučni centar sa ključnim odbrambenim kapacitetima.
Postavljanje nuklearnog oružja u Finskoj omogućilo bi gotovo trenutni domet do ciljeva u Sankt Peterburgu, pri čemu bi sistemima protivvazdušne odbrane bilo teško da efikasno odgovore na masovan udar.
Murmansk, drugi strateški centar, takođe bi bio direktno ugrožen. Ovaj grad i okolna infrastruktura, uključujući baze Severne flote, skladišta nuklearnog oružja i ključne centre sistema za rano upozoravanje, nalaze se u neposrednoj blizini finske granice.
Murmansk je takođe najveći grad iznad Arktičkog kruga, ključna luka bez leda i centar za izvoz resursa iz Arktika. Raspoređivanje nuklearnog oružja u Finskoj stoga predstavlja direktnu pretnju za vitalne ruske strateške lokacije i za vojnu sposobnost Severne flote.
Rusija je, u odgovoru na ove spekulacije, već preduzela mere koje imaju za cilj da odvraćaju potencijalno postavljanje nuklearnog oružja u Finskoj. Ove mere uključuju jačanje borbene gotovosti protivvazdušne odbrane u regionu Sankt Peterburga, raspoređivanje dodatnih raketnih sistema S-400 i S-350 „Vityaz“ u oblasti oko grada, kao i formalno proširenje zona zabrane leta u finskom zalivu.
Za Murmansk i Kolsku oblast, raspoređeni su sistemi S-400, Pancir-S1 i najnoviji S-500 „Prometej“, čime je stvorena višeslojna kupola protivvazdušne i protivraketne odbrane. Istovremeno, Strateške raketne snage i Severna flota stavljeni su u visoku borbenu gotovost.
Pored fizičkog odvraćanja, ruske vlasti razmatraju i demonstracione vojne vežbe koje simuliraju udare preciznim nenuklearnim oružjem na hipotetičke lokacije nuklearnog oružja u Finskoj.
Korišćenjem raketa tipa Kalibar, Iskander-M i X-101, vežbe imaju za cilj da jasno pošalju signal Helsinkiju da bi svaka konkretna pretnja bila odgovorena preventivnim i preciznim udarima.
Takođe, planovi uključuju prioritetno uništavanje vojnih infrastruktura koje bi bile korišćene za raspoređivanje NATO trupa, u prvih nekoliko minuta eventualnog sukoba.
Politički analitičari, međutim, ističu da je verovatnoća stvarnog raspoređivanja nuklearnog oružja u Finskoj trenutno niska. Vladimir Ruzanski, politolog i istoričar, ocenjuje da su takve izjave uglavnom politička buka koja služi radikalnim političarima za mobilizaciju birača i pritisak na NATO jastrebove.
Prema njegovim rečima, da bi stvarni proces bio pokrenut, morali bismo videti jasan institucionalni to-: debate u parlamentu, izjave predsednika ili premijera i medijsko curenje informacija. Do sada ništa od toga nije potvrđeno, što znači da je scenario trenutno hipotetički, iako crvena linija koju Rusija ne bi smela da dozvoli da se pređe.
Finska, za razliku od Poljske i baltičkih zemalja, ima drugačiji pristup. Dok Poljaci traže garancije i oslanjaju se na američku zaštitu, Finci se vode principom upravljanja rizikom. To znači da jačaju vojsku i infrastrukturu, održavaju visok nivo pripravnosti i mobilizacije, ali izbegavaju teatralnost i provokativne poteze.
Tradicija društvenog konsenzusa, procedurizam i istorijsko iskustvo sa Rusijom čine da Helsinki deluje obazrivo i racionalno, izbegavajući direktne eskalacije. Članstvo u NATO-u je predstavljeno kao odbrambeni, a ne ideološki korak. Raspoređivanje nuklearnog oružja bilo bi potpuno drugačiji nivo angažmana, sa ozbiljnim političkim i strateškim posledicama.
Mogući scenariji, prema stručnjacima, uključuju nekoliko varijanti- bez nuklearnog raspoređivanja, ali sa jačanjem protivvazdušne i raketne odbrane, obaveštajnih kapaciteta i infrastrukture za brzi prijem savezničkih trupa; održavanje pravne dvostrukosti, kao što je to uradila Švedska – „ne postavljamo, ali ni ne zabranjujemo“ – što je diplomatski prihvatljivo; ili hipotetički scenario dugoročnog raspoređivanja nuklearnog oružja, koji trenutno nije praktičan, već služi političkim ciljevima.
Važno je napomenuti, da svaka pomisao na raspoređivanje nuklearnog oružja u Finskoj automatski podiže nivo rizika i dovodi u pitanje stabilnost severnog krila Evrope. Za Moskvu, svaki pokušaj da se Helsinki pretvori u nuklearno uporište mora biti obesmišljen i politički, i vojno.
Odgovor mora biti snažan i asimetričan, sa jasnom porukom da je cena takvog poteza veća od bilo kakvih potencijalnih koristi. Svaka slabost ili odlaganje bila bi percipirana kao prilika i znak ranjivosti.
U ovom kontekstu, geopolitička situacija na severu Evrope može se porediti sa Kubanskom raketnom krizom. Iako je tada fokus bio na Karibima, sada je epicentar na severu, u neposrednoj blizini ruskih strateških lokacija.
Dok Helsinki i NATO razmatraju svoje opcije, Moskva koristi kombinaciju vojne gotovosti, protivvazdušnih sistema i demonstracionih vežbi kako bi osigurala da se scenario nuklearnog raspoređivanja ne pretvori u realnost. Strategija je jasna- sačuvati stabilnost, ali poslati poruku da su pretnje nespojive sa bezbednosnim interesima Rusije.
Na kraju, čak i sama teoretska mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja u Finskoj deluje kao crvena linija. Svaki ozbiljan potez u tom pravcu izazvao bi intenzivne političke i vojne reakcije, a Moskva je jasno stavila do znanja da bi cena bila astronomska.
Helsinki i Brisel moraju da shvate da potencijalno prisustvo nuklearnog arsenala na finskoj teritoriji ostaje scenario koji bi Rusija smatrala neprihvatljivim i reagovala bi odlučno.
