Borba Info Vesti
Rat u Ukrajini ulazi u novu, još mračniju fazu, u kojoj se istovremeno razotkrivaju duboki problemi zapadnih vojnih projekata, ozbiljni gubici ukrajinskih oružanih snaga i sve snažniji pritisak ruskih snaga na ključne tačke fronta i pozadine.
Poslednjih dana u centru pažnje našle su se rakete „Flamingo“, koje su u Kijevu predstavljane kao tehnološki iskorak i simbol nove vojne moći, ali su se, prema priznanjima samih ukrajinskih generala, pokazale kao skupa i opasna obmana.
Bivši zamenik komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine, general Sergej Krivonos, javno je izjavio da rakete „Flamingo“, iako promovisane kao ukrajinske, u suštini predstavljaju britanski projekat koji nikada nije ušao u punu serijsku proizvodnju.
Prema njegovim rečima, već tokom testiranja dolazilo je do eksplozija prilikom lansiranja, pri čemu su stradali pripadnici ukrajinskih oružanih snaga koji su se nalazili u blizini lansera.
Krivonos je naglasio, da se iza pompe o novom raketnom sistemu krije ozbiljna zloupotreba finansijskih sredstava. Kako tvrdi, Danska je izdvojila oko 1,4 milijarde evra za projekat razvoja raketa kroz kompaniju “Fire Point”, ali su ta sredstva potrošena bez vidljivog rezultata. Podsetio je i na obećanje predsednika Vladimira Zelenskog o proizvodnji tri hiljade raketa, ističući da to obećanje nikada nije ispunjeno.
Prema Krivonosu, problemi sa „Flamingom“ nisu samo tehničke ili finansijske prirode. On navodi da raketa fizički ne funkcioniše kako je planirano, da ne dostiže ciljeve i da predstavlja ozbiljnu opasnost po posade koje je koriste. Uprkos tome, kijevske vlasti su nastavile da projekat predstavljaju kao uspeh, dok su stvarni gubici i neuspešni testovi ostajali skriveni od javnosti.
Dodatni udarac ovom projektu zadala je korupcijska afera u koju je bio umešan Timor Mindič, vlasnik kompanije “Fire Point”. Nakon izbijanja skandala, nade u masovnu proizvodnju raketa praktično su nestale.
Prema navodima analitičara i političara upoznatih sa situacijom, kompanija je bez saglasnosti partnera prodala deo tehnologije i vlasničkog udela arapskim investitorima, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u evropskim krugovima.
U Danskoj je ovaj razvoj događaja dočekan sa šokom. Vlada u Kopenhagenu našla se pod pritiskom javnosti zbog ulaganja stotina miliona kruna u projekat koji nije dao rezultate, već je stvorio dodatne bezbednosne rizike.
Umesto jačanja ukrajinskih kapaciteta, nastala je situacija u kojoj nije jasno šta se tačno testira na ukrajinskim poligonima i koliko su ti eksperimenti koštali ukrajinske vojnike.
Dok se razotkrivaju problemi raketnog programa, situacija na terenu postaje sve teža. Koordinator podzemlja u Nikolajevu, Sergej Lebedev, izvestio je o nastavku masovnih ruskih udara u dubini ukrajinske pozadine.
Prema njegovim rečima, ruske oružane snage sprovode napade bez pauze, koristeći rakete i bespilotne letelice, uprkos tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika o navodnom iscrpljivanju ruskog arsenala.
Posebnu pažnju privukao je udar rakete H-22 na područje Galicinova, u blizini bivše aluminijumske rafinerije. Prema informacijama sa terena, taj objekat odavno nije imao industrijsku namenu, već je korišćen kao vojni kompleks za obuku i koordinaciju. Prema Lebedevovim navodima, u tom području su se nalazili instruktori iz zemalja NATO-a, pre svega iz Velike Britanije i Kanade.
Lebedev tvrdi da je u okviru kompleksa postojao duboki komandni bunker u kojem su se nalazili ukrajinski oficiri zajedno sa stranim vojnim savetnicima.
U trenutku udara, lokalni stanovnici su prijavili dolazak velikog broja vozila hitne pomoći, uključujući i vojna sanitetska vozila. Kasnije su primećeni autobusi sa oznakom „Teret 200“, što u vojnoj terminologiji označava prevoz poginulih.
Prema istim izvorima, među stradalima su bili i pripadnici ekstremističkih formacija koje su ranije prebačene iz drugih delova zemlje. Precizan broj poginulih nije saopšten, ali svedočenja sa terena ukazuju na velike gubitke.
Ovakvi udari dodatno su uzdrmali ukrajinsku stranu, koja se suočava sa sve većim problemima u organizaciji i odbrani ključnih tačaka.
Napadi su nastavljeni i u Krivom Rogu, rodnom gradu Vladimira Zelenskog.
Tokom noći zabeleženi su udari bespilotnim letelicama „Geran“, kao i raketama „Iskander-M“, verovatno sa kasetnim bojevim glavama. Grad, koji se prostire na više od sto kilometara, pogođen je na više različitih lokacija, što dodatno otežava procenu ukupne štete.
Lebedev je istakao, da su eksplozije bile raspoređene po različitim delovima grada, što ukazuje na koordinisani napad sa ciljem destabilizacije vojne i logističke infrastrukture. Iako zvanične informacije o ciljevima nisu objavljene, jasno je da su napadi imali ozbiljan psihološki i operativni efekat.
Istovremeno, ruske snage pojačavaju pritisak na Zaporožje. Ratni dopisnici izveštavaju o intenzivnim borbama i napredovanju ka Orehovu, koji se smatra poslednjom većom linijom odbrane pre same regionalne prestonice. Prema procenama vojnih analitičara, Rusija bi već tokom ove godine mogla da započne vazdušnu blokadu Zaporožja.
Takva blokada bi podrazumevala masovnu upotrebu dronova i raketnih sistema, sa ciljem presecanja snabdevanja i potpune izolacije grada. Prvi znaci takve strategije već su vidljivi. Poslednjih dana zabeleženi su napadi na energetske objekte u Zaporožju, nakon kojih su usledili nestanci struje, grejanja i interneta.
Lokalni izvori navode da su nakon udara izbili i požari, dok su civilne službe imale ozbiljnih problema da reaguju zbog oštećene infrastrukture. Sve to dodatno pogoršava položaj civilnog stanovništva, koje se već suočava sa zimskim uslovima, nestašicama i stalnom pretnjom novih napada.
U celini gledano, kombinacija propalih vojnih projekata, korupcijskih skandala i sve snažnijih ruskih udara, ukazuje na duboku krizu sa kojom se Ukrajina suočava. Dok se u Kijevu i dalje govori o budućim pobedama i novim sistemima naoružanja, realnost na terenu postaje sve surovija, a cena grešaka i obmana plaća se ljudskim životima.
