Borba Info Vesti
Prema navodima britanskog lista “Telegraf”, Sjedinjene Američke Države razmatraju plan kojim bi preuzele kontrolu nad pojedinim delovima Grenlanda, proglašavajući ih suverenim vojnim zonama pod direktnom američkom upravom.
Ovakav scenario navodno se nalazi u nacrtu sporazuma o kome su razgovarali američki predsednik Donald Tramp i generalni sekretar NATO Mark Rute, tokom susreta na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
U evropskim političkim krugovima ovaj predlog tumači se kao pokušaj Vašingtona da izbegne ranije Trampove kontroverzne izjave o mogućem potpunom preuzimanju Grenlanda, koji je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske. I Tramp i Rute potvrdili su da dogovor još nije konačno definisan, ali su priznali da razgovori postoje i da se razmatraju različiti modeli bezbednosne saradnje.
Prema pisanju “Telegrafa”, sporazum bi omogućio Sjedinjenim Američkim Državama da na Grenlandu izgrade nove vojne objekte koji bi imali status američke suverene teritorije. Takav aranžman podsećao bi na model koji Velika Britanija ima na Kipru, gde London održava dve suverene vojne baze sa posebnim pravnim statusom.
Američko vojno prisustvo na Grenlandu već postoji, jer SAD od 1951. godine upravljaju vazduhoplovnom bazom na severozapadu ostrva, na osnovu bilateralnog sporazuma sa Danskom. Ta baza ima ključnu ulogu u nadzoru arktičkog prostora i ranom upozoravanju na eventualne raketne pretnje.
Portal “Aksios” navodi da nacrt sporazuma uključuje i proširenje američkog raketnog odbrambenog sistema poznatog kao Zlatna kupola na teritoriju Grenlanda. Time bi se dodatno ojačala vojna infrastruktura SAD u Arktiku, regionu koji dobija sve veći strateški značaj zbog klimatskih promena i novih pomorskih ruta.
Posebnu zabrinutost u Evropi izazvala je informacija da bi Sjedinjene Američke Države dobile pravo na eksploataciju retkih zemnih minerala na određenim lokacijama na Grenlandu, bez obaveze pribavljanja dozvola lokalnih vlasti ili danske države. Ovi resursi smatraju se ključnim za razvoj naprednih tehnologija i vojne industrije.
Donald Tramp je, komentarišući pregovore, izjavio da je reč o dogovoru koji u potpunosti ide u korist Vašingtona. Prema njegovim rečima, sporazum obezbeđuje jačanje nacionalne i međunarodne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država i potvrđuje njihovu vodeću ulogu u Arktiku.
Ipak, sporazum još nije zvanično potpisan, a naredni razgovori trebalo bi da razjasne njegov pravni okvir, kao i stav Danske, koja Grenland i dalje smatra sastavnim delom svoje države, uprkos rastućem interesovanju velikih sila.
Očekuje se da će upravo reakcija Kopenhagena imati presudan uticaj na dalji tok pregovora, jer danska vlada insistira na poštovanju međunarodnog prava i postojećih sporazuma.
Istovremeno, vlasti Grenlanda pažljivo prate razvoj situacije, naglašavajući pravo lokalnog stanovništva da učestvuje u odlukama koje se tiču bezbednosti, ekonomije i prirodnih resursa.
Analitičari ocenjuju da bi eventualni sporazum mogao dodatno da pojača geopolitičke tenzije na Arktiku, gde se interesi velikih sila sve češće sudaraju.
Ukoliko bi plan bio realizovan, posledice bi mogle imati dugoročne implikacije po regionalnu stabilnost, odnose unutar NATO saveza, kao i budući status Grenlanda, koji se nalazi između interesa bezbednosti, ekonomskog razvoja i očuvanja sopstvenog političkog identiteta u sve složenijem međunarodnom okruženju, što dodatno komplikuje pregovarački proces i otvara brojna pitanja o ravnoteži moći na krajnjem severu Evrope u godinama koje dolaze.
