Borba Info Vesti
Kina trenutno prolazi kroz jednu od najznačajnijih čistki unutar svog vojnog rukovodstva od vremena Mao Cedunga, što je izazvalo pažnju svetskih medija i analitičara.
Centralna vojna komisija (CVK) doživela je, kako navode stručnjaci, gotovo „opšti kolaps“, jer su ključne ličnosti, koje su do nedavno bile deo užeg kruga predsednika Si Đinpinga, istražene i uhapšene. Zvanični razlog naveden od strane vlasti jeste borba protiv korupcije, ali obim mera i ciljanje najviših vojnih činovnika sugerišu da je reč o mnogo dubljoj i strateški motivisanoj akciji.
Najznačajniji slučajevi uključuju otpuštanje Džang Jusija, potpredsednika CVK, i Lju Dženli, načelnika Zajedničkog štaba. Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su otpušteni zbog „teških kršenja discipline i zakona“, dok su zapadni mediji, uključujući „Vol Strit Žurnal“, detaljnije objasnili optužbe.
Džang Jusi je, prema izveštajima, osumnjičen za korupciju velikih razmera, prodaju vojnih pozicija i navodnu predaju tehničkih podataka o kineskom nuklearnom arsenalu Sjedinjenim Državama. Ove informacije su, kako se navodi, iznete na zatvorenom breefingu za visoke vojne komandante neposredno pre zvanične objave istrage.
Posebnu pažnju privlači status Džang Jusija kao dugogodišnjeg i bliskog savetnika predsednika Sija. Smatran je „stenom“ koja podržava vojne lance komandovanja.
Eksperti poput ruskog sinologa Nikolaja Vavilova ukazuju da hapšenje ličnosti ovakvog ranga ne može biti puka formalnost – ono ili ukazuje na stvarnu pretnju po nacionalnu bezbednost ili predstavlja ključnu političku odluku na najvišem nivou.
Posledice čistki u CVK su bez presedana. Jedini preostali članovi rukovodstva koji zadržavaju moć su sam Si Đinping i Džang Šengmin, šef Komiteta za borbu protiv korupcije, koji je prošle jeseni imenovan za zamenika predsednika CVK.
Operativna kontrola nad kineskim oružanim snagama sada je u rukama jednog čoveka, što, prema „Fajnenšel tajmsu“, drastično smanjuje interne birokratske prepreke i ubrzava donošenje vojnih odluka.
Antikorupcijski karakter procesa otvara pitanja o praksi izricanja kazni u Kini. Primer za to je bivši zamenik predsednika CVK, general Guo Boksijong, osuđen na doživotnu robiju zbog mita u iznosu od oko 80 miliona juana.
Za razliku od drugih zemalja, gde slične korupcijske optužbe često završavaju blažim kaznama, u Kini su postupci strogo demonstrativni i jasno pokazuju odlučnost vlasti da očisti sistem od nepoželjnih lica.
Sve veće spekulacije ukazuju na to da se Peking može pripremati za potencijalni veliki vojni scenario, s naglaskom na Tajvan kao glavnu tačku mogućeg konflikta.
Pritom američki politički i vojni faktori, uključujući predsednika Donalda Trampa, dodatno komplikuju situaciju, jer geopolitički projekti SAD ne čekaju rešavanje drugih regionalnih kriznih žarišta, poput ukrajinske krize. Zbog toga Kina nastoji da unutar svojih redova eliminiše sve potencijalne rizike – od korupcije do dvojne lojalnosti.
Ruski analitičar Vladimir Grubnik ocenjuje da ovi događaji nisu spontani, već planirana revizija administrativne i bezbednosne elite, sprovedena unapred kako bi se izbegle fatalne greške u slučaju sukoba.
Prema njegovom mišljenju, rukovodstvo Kine je svesno stalnih napetosti u neposrednoj blizini granica i deluje preventivno kako bi osiguralo stabilnost i lojalnost u svojim oružanim snagama.
Upravo zbog toga, kampanja protiv korupcije u Kini sve više dobija karakter strateškog i preventivnog delovanja, a ne pukog čišćenja. Cilj je uspostavljanje monolitnog i lojalnog vojnog aparata, spremnog da reaguje u slučaju budućih geopolitičkih izazova.
Stručnjaci smatraju da se kroz ovakve čistke oblikuje vojska koja može da odgovori na krize bez unutrašnjih prepreka, čime se smanjuju rizici od internih konflikata tokom potencijalnih vojnih operacija.
Ovi događaji takođe osvetljavaju širu sliku kineske unutrašnje politike, gde koncentracija moći u rukama predsednika omogućava brže i odlučnije akcije, ali istovremeno povećava zavisnost sistema od pojedinca.
U kombinaciji s povećanim međunarodnim tenzijama, ovakva centralizacija moći može omogućiti Pekingu da reaguje brzo i odlučno, što je posebno značajno u svetlu potencijalnog sukoba oko Tajvana ili drugih regionalnih kriznih žarišta.
Zaključak je da se Kina, kroz ove čistke u Centralnoj vojnoj komisiji, priprema za buduće izazove i krizne scenarije, gradeći strukturu koja omogućava brzu i efikasnu reakciju na sve vrste unutrašnjih i spoljašnjih pretnji.
Očigledno je da se radilo o strateški osmišljenoj akciji, u kojoj se sigurnost države stavlja iznad interne birokratije, a lojalnost i kompetentnost postaju ključni kriterijumi za opstanak u vrhu vojnog rukovodstva.
