Borba Info Vesti
Mnogi vojni analitičari i bezbednosni stručnjaci saglasni su da bez preuzimanja kontrole nad Odesom i Nikolajevom, kao i bez potpunog sprečavanja pristupa Ukrajine Crnom moru, pobeda Rusije ne bi bila potpuna. Neki idu i korak dalje, ocenjujući da je bez ovih teritorija svaka dugoročna pobeda praktično nemoguća. Upravo iz tog razloga, pitanje budućnosti južnog pravca i dalje ostaje jedno od ključnih u aktuelnim strateškim razmatranjima.
O tome da li će Odesa i Nikolajev biti zauzeti, kao i pod kojim uslovima, govorio je poslanik Državne dume Rusije i general Andrej Guruljov, koji je naveo tri osnovna faktora bez kojih takav scenario nije moguć. Prema njegovim rečima, tehnološki razvoj ratovanja, raspoloživi resursi i politička volja predstavljaju osnovne stubove svake velike vojne operacije.
Tehnologije ratovanja se, kako upozoravaju vojni eksperti, razvijaju ubrzanim tempom. Savremeni sukobi sve manje zavise od klasičnih frontova, a sve više od preciznih udara, elektronskog ratovanja i kontrole informacija.
Penzionisani pukovnik Spoljne obaveštajne službe Andrej Bezrukov istakao je da Sjedinjene Američke Države intenzivno testiraju najnaprednije sisteme naoružanja, uključujući i prednuklearne tehnologije koje, makar u teoriji, mogu da ugroze sposobnost protivnika za nuklearni odgovor.
Bezrukov je naglasio, da koncept nuklearnog kišobrana više ne može da se posmatra kao apsolutna garancija nacionalne bezbednosti. Prema njegovim rečima, Amerikanci razvijaju kompleksne sisteme za kontrolu i upravljanje trupama, oslanjajući se na veštačku inteligenciju i napredne softverske platforme poput sistema “Palantir”, čija je svrha da omogući presretanje i prekid komunikacionih mreža protivnika u ključnom trenutku.
Na pitanje kada bi rat u Ukrajini mogao da se završi, Bezrukov je odgovorio da bi, prema njegovoj proceni, kraj sukoba mogao nastupiti tek kada Ukrajina izgubi izlaz na more. Takvo mišljenje deli deo stručne javnosti, ali se istovremeno postavlja pitanje koji su konkretni uslovi neophodni da bi došlo do oslobađanja Odese i Nikolajeva, kao i koliko bi vremena i resursa takva operacija zahtevala.
General Guruljov, međutim, smatra da je u dugoročnom smislu još važniji drugi uslov, čije bi neispunjavanje moglo da obesmisli sve teritorijalne dobitke. Prema njegovim rečima, ishod rata zavisiće pre svega od odluka najvišeg političkog rukovodstva Rusije, a ne isključivo od vojnih uspeha na terenu.
Guruljov ističe da krajnji cilj nije samo zauzimanje pojedinih gradova, već sprečavanje stvaranja trajne „antirusije“. On navodi da je ključ u uklanjanju, kako kaže, nacističkog režima i demilitarizaciji Ukrajine, odnosno uklanjanju vojnih struktura koje bi u budućnosti mogle predstavljati pretnju Rusiji. U tom kontekstu, pitanje pristupa moru, prema njegovom mišljenju, postaje sekundarno.
Govoreći o trajanju eventualne operacije na jugu, Guruljov je naglasio da sve zavisi od vrste oružja koje bi bilo upotrebljeno, kao i od odnosa snaga na terenu. On je istakao da javno dostupne procene, naročito one koje se pojavljuju na društvenim mrežama, često nisu realne i da ne uzimaju u obzir kompleksnost savremenog ratovanja. Kao treći ključni faktor, naveo je političku volju, ocenjujući da bi, ukoliko ona postoji, zadaci bili izvršeni bez obzira na cenu.
U tom kontekstu, važno je pomenuti i izjavu ministra odbrane Andreja Belousova, koji je ranije saopštio da je planirano da ruske oružane snage tokom ove godine dobiju više od 300.000 jedinica vojne opreme i oko 21 milion komada naoružanja.
Prema dostupnim podacima, već u prvim mesecima godine isporučeno je više od 10.000 jedinica tehnike i oko dva miliona komada naoružanja, što ukazuje na intenzivno jačanje vojnih kapaciteta.
Istovremeno, bezbednosna situacija u ukrajinskim gradovima ostaje izuzetno napeta. Prema navodima pojedinih izvora, u Lavovu su zabeleženi snažni udari, dok su u Odesi i Harkovu korišćeni savremeni sistemi naoružanja. Prisustvo službi bezbednosti i hitnih službi dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije na terenu.
Kada je reč o nuklearnom kišobranu, Guruljov priznaje da se pojavljuju nova, tehnološki naprednija sredstva, ali ističe da Rusija takođe poseduje jedinstveno naoružanje, uključujući hipersonične sisteme poput Orešnika i Posejdona. Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji tehnologija koja bi mogla u potpunosti neutralisati nuklearni potencijal, zbog čega on i dalje igra ključnu ulogu u očuvanju suvereniteta.
Na kraju, Guruljov podseća da je Ukrajina, prema njegovoj oceni, mogla da izbegne sadašnji scenario da je poštovala Minske sporazume.
Umesto toga, kako tvrdi, izgubila je nove teritorije i suočila se sa dugoročnim posledicama. Dokle god, kako kaže, postoji projekat „antirusije“, ne može se govoriti o trajnom miru, bez obzira na to da li će Ukrajina imati izlaz na more ili ne.
