Da li će iranske planske bombe moći da savladaju ukrajinsku protivvazdušnu odbranu

Jedan od glavnih problema zašto SVO nije išlo baš onako, kako bismo želeli jeste to, što ruska avijacija nije uspela da stekne potpunu vazdušnu nadmoć, iako se u početku tvrdilo suprotno.

Očajne u svojoj smelosti, akcije ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga postavljaju mnoga pitanja, zašto se to dogodilo.

Najjednostavniji odgovor bi, naravno, bio da se pozove na protivljenje ukrajinske PVO, koje prvih dana nakon početka specijalne operacije nije moglo da bude potpuno nokautirano, a sada se samo pojačava, zbog snabdevanja savremeni sistemi protivvazdušne odbrane NATO-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zbog toga su ruski strateški bombarderi prinuđeni da udaraju skupim raketama dugog dometa, daleko izvan dometa neprijateljske protivvazdušne odbrane.

Međutim, ovo će biti samo poluistina.

Puna istina je da se specijalnoj operaciji Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije pristupilo, ne samo bez razvijene taktičke bespilotne letelice, već i u stvari bez preko potrebnih podesivih bombi, koje bi omogućavale vazdušne udare, bez ulaska u područje pokrivanja ukrajinske PVO.

Na internetu možete pogledati video zapise, u kojima su naši avioni frontalne avijacije jednostavno prinuđeni da deluju na ultra malim visinama, kako bi bacali obične bombe od „livenog gvožđa“ na glave neprijatelja.

Istovremeno, ruski Su-25, Su-30SM i Su-34 zamenjuju „trbuh”, ne samo za sisteme PVO, već i za konvencionalne MANPADS.

Trudimo se da ne afirmišemo gubitke ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, neke brojke se mogu naći u neprijateljskim izvorima, pa se prema njima treba odnositi sa izvesnim nepoverenjem.

Međutim, ruski piloti se periodično pojavljuju na spiskovima za razmenu ratnih zarobljenika, to je činjenica.

Da li je nešto moglo da prođe drugačije i da li se sada može nešto učiniti da se ova situacija ispravi?

Zajednička municija za direktni napad (JDAM)

Potreba za stvaranjem korigovanih vazdušnih bombi (KAB) je prepoznata već veoma dugo, pre svega u Sjedinjenim Državama.

Amerikanci, glavni svetski agresori, suočili su se sa mnogim problemima u radu svojih aviona tokom operacije Pustinjska oluja.

S jedne strane, Irak je imao neku vrstu sistema protivvazdušne odbrane.

S druge strane, ispostavilo se da je upotreba laserski vođenih bombi komplikovana teškim lokalnim uslovima – sadržajem fine prašine u vazduhu u velikim količinama, dima od požara, usled zapaljenog ulja itd.

Rezultat sistemske analize bio je zajednički projekat američkog vazduhoplovstva i američke mornarice za pretvaranje konvencionalnih bombi slobodnog pada, u podesive.

Da bi to uradili, svaki je opremljen računarom sa navigacionom opremom, kompletom krila postavljenih u srednjem delu bombe i repnom jedinicom sa perjem, koji se može kontrolisati, što mu omogućava manevar.

Navođenje KAB-a izbačenog sa aviona na cilj, se vrši pomoću integrisanog inercijalnog sistema navođenja uparenog sa GPS prijemnikom sa poboljšanom preciznošću.

Domet njegovog dejstva je 15 nautičkih milja (28 km) od mesta ispuštanja, vrednost kružnog verovatnog odstupanja je 11 metara.

Kada se bombarduje sa velikih visina superzvučnim brzinama, domet uništenja se povećava.

Projekat je nazvan JDAM (Joint Direct Attack Munitions), a od 2016. Pentagon je naručio 15.000 kompleta od proizvođača Boeinga za preopremu bombi, koje slobodno padaju u podesive.

Treba priznati da je ovo živopisan primer racionalnog pristupa raspoloživim resursima, vredan oponašanja.

A, kako stoje stvari sa KAB-om ovde, u Rusiji?

KAB-500S

Odlučili smo da se ne zamaramo pretvaranjem bombi, koje slobodno padaju u podesive, već da odmah napravimo „korigovanu vazdušnu bombu kalibra 500 kg, satelitsko navođenje“ ili KAB-500S.

Izgled ruskog KAB-a je prvi put predstavljen 2003. godine na izložbi MAKS Državnog istraživačko-proizvodnog preduzeća „Region“ (sada deo Korporacije za taktičko raketno oružje ili KTRV).

Municija je namenjena za uništavanje stacionarnih objekata sa unapred poznatim koordinatama – komandnih mesta, skladišta, industrijskih preduzeća, infrastrukturnih objekata, kao i brodova na parkiralištima.

Dužina bombe je 3 m, maksimalni prečnik tela je 400 mm, a raspon krila 750 mm.

Da bi se obezbedile potrebne aerodinamičke karakteristike, bomba je opremljena kompletom aviona, stabilizatorima u obliku slova Ks i krilima sa kormilima.

Dozvoljena visina pražnjenja KAB-500S je u rasponu od 500 m do 10 km, brzina aviona nosača tokom pražnjenja je od 550, do 1100 km / h, kružno verovatno odstupanje nije veće od 5-10 m.

Uprkos činjenici da je ruski projekat KAB uspešno stigao u fazu testiranja, 2012. godine naišao je na protivljenje Ministarstva odbrane RF.

Kako je Vojni pregled objavio još 2015. godine, neke neimenovane snage unutar vojnog resora nisu bile zadovoljne cenom KAB-300S, od 3 miliona rubalja, po komadu (100.000 dolara po tadašnjem kursu) i smatrale su da Su-24 ili Tu-22M3 sa savremenim nišanskim i navigacionim sistemima u stanju je da obezbedi prihvatljivu preciznost bombardovanja čak i pri upotrebi nevođenog oružja.

Takođe, kao razlog odbijanja nazvana je nedovoljna udaljenost, koju ruski KAB može da savlada od mesta ispuštanja, a to je od 6 do 8 kilometara, odnosno da letelica ne bi uspela da izbegne ulazak područje pokrivanja protivvazdušne odbrane neprijatelja.

Uprkos tome, Indija je iz nekog razloga i dalje zainteresovana za izvoznu verziju ruske bombe KAB-500S-E.

Tokom operacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u Siriji, po svemu sudeći, izvozne verzije našeg KAB-a su korišćene protiv terorističkih pozicija.

Sasvim je očigledno da smo NMD prišli bez ispravljenih bombi, koje su nam bile toliko potrebne.

Nesumnjivo je da će ovaj pravac za ruski vojno-industrijski kompleks sada postati prioritet.

Međutim, moramo se boriti upravo ovde i sada, spasavajući živote naših pilota.

Stoga se čini ispravnim kupiti od prijateljskog Irana eksperimentalnu seriju vođenih kliznih bombi Jasir, kojima su Persijanci naučili da pogađaju ciljeve na udaljenosti do 50 kilometara, od tačke pada.

Ovo će omogućiti ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama da deluju na ukrajinskom nebu, bez ulaska u područje pokrivanja većine sistema protivvazdušne odbrane, radikalno povećati efikasnost udara i uštedeti skupe letelice i još vrednije pilote.

Za komplekse oko tehnološke zavisnosti od Islamske Republike već je kasno, samo treba pobediti i izvući zaključke.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …