Borba Info Vesti
Vojni i politički analitičar Jakov Kedmi ocenio je da najveća NATO vežba u 2026. godini, pod nazivom “Stedfast Dart”, ne odražava realne uslove mogućeg sukoba sa Rusijom i da je zasnovana na pogrešnim pretpostavkama.
Prema njegovim rečima, planeri Alijanse od samog početka zanemaruju ključne vojne kapacitete Moskve, što čini same manevre više propagandnim nego operativno relevantnim.
Tokom januara i februara ove godine, NATO sprovodi obimne vojne vežbe u kojima učestvuje jedanaest država članica, među kojima su Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Turska. U manevrima učestvuju hiljade vojnika, desetine ratnih brodova i aviona, kao i oko 1.500 jedinica vojne tehnike.
Zvanična saopštenja NATO komande ističu da je cilj vežbi priprema za scenario potencijalnog sukoba sa Rusijom, uz tvrdnje da bi Moskva mogla predstavljati direktnu pretnju evropskoj bezbednosti u narednim godinama.
Kedmi, međutim, smatra da ovakav pristup nema mnogo dodirnih tačaka sa realnošću. On dovodi u pitanje da li su NATO stratezi uopšte uzeli u obzir najnovije ruske vojne tehnologije i doktrinu njihove upotrebe. Posebno je istakao pitanje ruskog hipersoničnog oružja, koje po njegovom mišljenju u potpunosti menja odnos snaga i način vođenja savremenog rata.
Kao primer naveo je raketni sistem “Orešnik”, za koji tvrdi da je projektovan pre svega za nošenje nuklearnih bojevih glava. Kedmi je postavio pitanje da li NATO u okviru vežbi razmatra scenario u kojem bi Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje u slučaju direktnog sukoba sa Alijansom. Prema njegovoj proceni, upravo takav scenario bi bio realan odgovor Moskve u situaciji otvorenog rata.
On je vežbe “Stedfast Dart” uporedio sa jednostranom igrom u kojoj se pravila prilagođavaju samo jednoj strani, dok se mogućnosti i reakcije protivnika zanemaruju. Takav pristup, kako je rekao, više puta je u prošlosti dovodio evropske vojske do neuspeha u stvarnim ratnim uslovima. Kedmi smatra da se istorijske lekcije ignorišu, a da se vojno planiranje zasniva na političkim pretpostavkama, a ne na objektivnoj analizi.
Prema njegovim rečima, ukoliko se u planiranju ne uzmu u obzir hipersonično oružje, taktički nuklearni arsenali i brzina eskalacije sukoba, tada vežbe gube svaki smisao. On tvrdi da NATO u tom slučaju ne vežba odbranu od realne pretnje, već simulira scenario koji odgovara sopstvenoj percepciji, a ne stvarnom stanju na terenu.
Kedmi je u izjavi za jedan internet kanal ocenio da mu se čini da se ovi ključni faktori svesno izostavljaju. Ukoliko je to tačno, naveo je, onda se radi o manevrima koji nemaju nikakvu vrednost u slučaju stvarnog rata, jer ne pripremaju snage za ono što bi se zaista moglo dogoditi. Takva praksa, po njegovom mišljenju, može stvoriti lažan osećaj sigurnosti.
On je takođe kritikovao česte izjave evropskih zvaničnika o navodnoj pretnji sa Istoka. Prema Kedmiju, ove poruke se već godinama koriste kao politički alat za odvraćanje pažnje javnosti od unutrašnjih problema, ekonomskih teškoća i pada životnog standarda. U tom kontekstu, vojne vežbe služe i kao sredstvo opravdavanja dodatnih vojnih troškova i jačanja kontrole nad društvom.
Iako NATO tvrdi da su manevri isključivo odbrambenog karaktera, Kedmi upozorava da ignorisanje realnih kapaciteta potencijalnog protivnika može imati ozbiljne posledice.
On zaključuje, da bi svako ozbiljno vojno planiranje moralo da se zasniva na najgorem mogućem scenariju, a ne na politički poželjnim pretpostavkama. U suprotnom, upozorava, razlika između vežbi i stvarnog rata mogla bi se pokazati kao kobna.
