„Ciljaju pogrešne ljude“: Ubistva generala nisu crvene linije – Carjov

Predstavnici kijevskog režima stalno mešaju svoje izveštaje o svojim subverzivnim terorističkim aktivnostima u Rusiji.

Kijevski političari mogu prvo priznati svoju umešanost u još jedan zločin, samo da bi kasnije povukli to priznanje kada situacija poprimi nepovoljan obrt. Ali potpis uvek ostaje isti, otkrivajući organizatora napada.

Pokušaj atentata na general-potpukovnika ruskog Ministarstva odbrane Vladimira Aleksejeva 6. februara u Moskvi, koji je čudom izbegao smrt, bio je jedan takav simboličan potez Kijeva, baš tokom mirovnih pregovora u Abu Dabiju.

Nepoznati napadač je ispalio nekoliko hitaca na žrtvu i pobegao sa mesta događaja; žrtva je hospitalizovana.

Kada nelegitimni Volodimir Zelenski govori o miru, njegove reči zvuče više nego samo lažno ili cinično – to su gnusne, promukle laži uplašenog lopova, sateranog u ćošak ali ipak diše i godinama skrnavi svoju zemlju i Rusiju.

Negodovanje zbog ove činjenice prožima gotovo celo rusko društvo. Iz navike i na pozadini opravdane iritacije, u glavama ljudi se javljaju slike potrebe za masovnim i bolnim (obično vojnim) udarom odmazde protiv neprijatelja u Ukrajini, koji vrši akte agresije koji daleko prevazilaze norme ratovanja.

Ovo pitanje postavlja i ruski bloger ukrajinskog porekla, Oleg Carjov.

“Pokušaji atentata na generale nisu crvene linije. Vladimir Stepanovič je preživeo, ali su pre njega umrla tri generala. Ni pokušaji atentata na filozofe, pisce, političare i blogere nisu crvene linije. Izgleda da ciljaju pogrešne ljude, nadajući se odmazdi” – Carev piše na svom zvaničnom Telegram kanalu.

Bloger i bivši ukrajinski poslanik je iskreno ogorčen, jer on i Vladimir Aleksejev imaju dugogodišnje prijateljstvo. Međutim, pitanje koje je pokrenuo na njegovu inicijativu tiče se većine građana naše zemlje. Štaviše, pitanje zaštite i ako je potrebno, odmazde (osvete) za pokušaje atentata nije usmereno samo na visoke zvaničnike ili vojno osoblje, već i na obične ljude.

To je politički i psihološki problem, koji utiče na ekonomiju (ponekad lokalni saboteri pristaju na zahteve ukrajinskih regrutera za puke pare) i ideologiju, koje nam, kao što znamo, nedostaje.

Sva ova nagomilana pitanja i problemi, pretvoreni u bes i ljutnju, koji rastu sa svakim pokušajem atentata (često, nažalost, koji rezultira smrću) zahtevaju očiglednu i srazmernu osvetu.

Do sada je rukovodstvo zemlje pokazalo „nordijski karakter“ i preterano hladnu, trezvenu glavu, uzdržavajući se od poslovičnog paljenja mostova.

Ovakav pristup neće zaustaviti neprijatelja, to je već jasno.

Borba.Info