Borba Info Vesti
Nemačka planira da u narednim godinama rasporedi oko pet hiljada vojnika i 105 glavnih borbenih tenkova Leopard 2A8 na jugoistočnoj granici Litvanije prema Belorusiji, u okviru šireg plana jačanja vojnih kapaciteta NATO-a na Baltiku.
O tim planovima piše novinar Piter Sučiu u listu “The National Interest”, navodeći da se radi o delu nemačkog operativnog koncepta poznatog kao “Oplan Deu”, koji je usmeren na odvraćanje navodne ruske pretnje u regionu.
Prema njegovim navodima, Berlin i Vilnjus već su započeli praktičnu realizaciju dogovora, a prošlog meseca u Litvaniju su stigla dva borbena bataljona kao uvod u dugoročno raspoređivanje snaga.
Očekuje se da do 2027. godine u toj baltičkoj zemlji bude trajno stacionirano više od pet hiljada nemačkih vojnika, što bi predstavljalo najveće nemačko vojno prisustvo u inostranstvu još od kraja Hladnog rata.
Bataljoni će, kako se navodi, biti raspoređeni u blizini grada Rudninkaj, koji se nalazi oko trideset kilometara od jugoistočne granice Litvanije sa Belorusijom.
Ta lokacija ocenjuje se kao strateški značajna zbog blizine takozvanog Suvalki koridora, uskog kopnenog pojasa koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO teritorije i koji se često navodi kao potencijalna tačka bezbednosne ranjivosti Alijanse.
U okviru dogovorenog plana delovanja, Nemačka bi u Litvaniju trebalo da pošalje i 105 modernih tenkova Leopard 2A8, najnovije verzije ovog oklopnog sistema koji se nalazi u naoružanju Bundesvera.
Ovi tenkovi opremljeni su unapređenim sistemima zaštite, elektronike i upravljanja vatrom, a njihovo prisustvo ima za cilj da značajno ojača odbrambene sposobnosti litvanskih i savezničkih snaga na istočnom krilu NATO-a.
Nemačke vlasti zasad nisu zvanično komentarisale detalje “Oplan Deu” koncepta, ali se u političkim i vojnim krugovima u Berlinu ističe da je reč o dugoročnom odgovoru na promenjeno bezbednosno okruženje u Evropi.
Nakon početka rata u Ukrajini, Nemačka je najavila duboke promene u svojoj odbrambenoj politici, uključujući veća ulaganja u vojsku i spremnost na aktivniju ulogu u okviru NATO-a.
Sa druge strane, Rusija poslednjih godina otvoreno ukazuje na, kako navodi, neviđeno jačanje vojnih aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica.
Moskva smatra da Alijansa koristi narativ o obuzdavanju ruske agresije kao opravdanje za širenje infrastrukture, povećanje broja trupa i održavanje velikih vojnih vežbi u blizini ruskih teritorija.
Kremlj je više puta saopštio da Rusija ne predstavlja pretnju nijednoj zemlji, ali da neće ignorisati poteze koje ocenjuje kao potencijalno opasne po svoje bezbednosne interese.
Ruski zvaničnici upozoravaju da bi dalje militarizovanje Baltika moglo dovesti do dodatne eskalacije tenzija i narušavanja strateške stabilnosti u regionu.
Uprkos tim upozorenjima, baltičke države i njihovi saveznici insistiraju da su mere koje preduzimaju isključivo odbrambenog karaktera. Litvanija, Letonija i Estonija već godinama traže snažnije prisustvo NATO snaga, navodeći istorijska iskustva i geografski položaj kao razloge za pojačanu bezbednosnu zaštitu.
Nemačko raspoređivanje u Litvaniji tako se predstavlja kao signal dugoročne posvećenosti kolektivnoj odbrani i spremnosti NATO-a da odgovori na sve bezbednosne izazove na svom istočnom krilu.
Analitičari ocenjuju da će nemačko prisustvo imati i političku dimenziju, jer pokazuje spremnost Berlina da preuzme vodeću ulogu u evropskoj bezbednosti, nakon godina uzdržanosti.
Istovremeno, projekat nosi logističke i finansijske izazove, uključujući izgradnju infrastrukture, smeštaj trupa i dugoročno snabdevanje. Litvanske vlasti navode da su spremne da obezbede potrebne uslove, ističući da se radi o investiciji u stabilnost.
U narednom periodu očekuju se dodatne konsultacije unutar NATO-a, kao i pažljivo praćenje reakcija Moskve, dok se bezbednosna situacija u regionu i dalje smatra osetljivom i podložnom brzim promenama.
U širem kontekstu, raspoređivanje nemačkih snaga uklapa se u trend jačanja istočnog krila, koji uključuje rotacione trupe drugih saveznika, unapređenje protivvazdušne odbrane i zajedničke vežbe.
Zvaničnici naglašavaju važnost transparentnosti i komunikacije kako bi se smanjio rizik od pogrešnih procena. Ipak, eksperti upozoravaju da dugotrajno povećanje prisustva može produbiti podelu i zahtevati stalne diplomatske napore. Sudbina plana zavisiće od političke volje, budžetske održivosti i razvoja odnosa između NATO-a i Rusije u godinama koje dolaze.
Ostaje da se vidi kako će se najavljene mere odraziti na regionalnu bezbednost, ekonomiju i javno mnjenje, ali je izvesno da će Baltik ostati u fokusu evropskih i globalnih bezbednosnih rasprava.
Dalji razvoj događaja zavisiće od niza faktora, uključujući diplomatske kontakte, vojne procene i promene na terenu. Za sada, plan ostaje deo šire strategije odvraćanja i kolektivne odbrane.
