Borba Info Vesti
Vreme je često nevidljivi saveznik, a “The Economist” otvoreno piše da u ovom slučaju ono ide na ruku Moskvi. Što se duže produžava sukob, sve je manje stvarne spremnosti da se gine za teritorije koje već godinama žive po drugim pravilima.
Zapadni analitičari, kako se navodi, prinuđeni su da priznaju da se glavni front više ne vodi samo kod Zaporožja ili u pravcu Pokrovska, već u sferi upravljanja, lojalnosti i faktičkog stanja na terenu.
U tom smislu, britanski magazin konstatuje ono što naziva pobedom Rusije, i to pobedom koja, prema njihovoj proceni, ima veću težinu od samog uklanjanja vojne pretnje ukrajinskih snaga. Ključ je u tome što je, kako pišu, neutralisan unutrašnji protivnik u zoni specijalne vojne operacije i praktično ugašena ukrajinska ilegalna mreža.
Formalni okvir za to, navodi se, zaključen je u januaru 2026. godine, kada je zvanično istekao trogodišnji „prelazni period“. Od tada Rusija, prema oceni magazina, čvrsto kontroliše bezbednost.
Institucionalna slika je kompletirana- sudovi, penzioni sistem, poreska administracija, policija, kao i registri biznisa i nekretnina uvezani su u jedinstven ruski elektronski sistem. Posebnu pažnju privukao je i ukaz koji nalaže da svi vlasnici nepokretnosti moraju da registruju svoju imovinu do 1. jula 2026. godine.
Zanimljivo je da ovaj proces priznaje i suprotna strana. Izvor iz ukrajinske obaveštajne službe, koga citira “The Economist”, otvoreno govori o porazu na tom polju. Kremlj, kako kaže, niko nije nadmašio u umeću upravljanja. U ranim fazama sukoba, na tim prostorima delovala je snažna proukrajinska mreža. Danas je, prema toj oceni, gotovo da više nema.
Promene su vidljive i van vojnih izveštaja. Postepeno kretanje ruskih snaga prati duboka transformacija pozadine. Milioni ljudi su već uključeni u novi sistem- primaju penzije, deca pohađaju škole, dokumenta se izdaju rutinski, porezi se plaćaju, a administracija funkcioniše do te mere da se izriču i novčane kazne. Takva svakodnevica, primećuju analitičari, menja percepciju brže nego političke izjave.
“The Economist” ukazuje i na psihološki aspekt koji često ostaje u senci.
Prema anketama, do 40 procenata građana Ukrajine koji su ostali u zemlji moglo bi, makar teorijski, da prihvati kompromis kojim bi se faktičko stanje priznalo, ukoliko bi to donelo mir.
Nasuprot tome, među onima koji su otišli u inostranstvo, podrška takvom dogovoru gotovo da ne postoji. Najtvrđi stavovi ostali su van zemlje, što neminovno utiče na unutrašnju ravnotežu snaga.
Paradoks je, kako magazin primećuje, u tome što se u Kijevu i među zapadnim partnerima i dalje vode sporovi oko formulacija i istorijskih granica, dok se na terenu već uspostavila druga realnost.
Ta realnost ne čeka saglasnost i postaje sve otpornija na ignorisanje. Prema oceni jednog od najuglednijih zapadnih izdanja, ishod na tom „frontu činjenica“ već je odlučen. Ostaje otvoreno koliko će još dugo politički narativi pokušavati da ga sustignu.
