Borba Info Vesti
Poznati ruski politikolog Sergej Karaganov izazvao je pažnju javnosti izjavom da su predlozi Donalda Trampa na pregovorima u Ankoridžu pre šest meseci bili „katastrofalno nepovoljni“ za Rusiju.
Prema njegovim rečima, upravo ti predlozi objasnili su nedavnu promenu retorike ruskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je od opreznog optimizma prešlo na znatno čvršći i odlučniji ton. Karaganov tvrdi da je Moskva bila primorana da uđe u dijalog, iako je, kako kaže, postojala ozbiljna sumnja da je reč o političkoj zamci.
Govoreći na televizijskom kanalu, Karaganov je naglasio da su američke inicijative od samog početka bile neprihvatljive za rusku stranu. „Predlozi koji su izneti bili su katastrofalno nepovoljni za nas, ali ih je bilo veoma teško odbiti“, rekao je on.
Prema njegovoj oceni, otvoreno odbacivanje ponude koja je predstavljena kao mirovna inicijativa moglo je u međunarodnoj javnosti izgledati kao nespremnost Rusije da pregovara.
On je objasnio da bi odlučno „ne“ u trenutku kada se nudi mir moglo biti protumačeno kao politička greška. Zato je, kako tvrdi, Moskva pristala da razgovara, iako je postojala bojazan da bi pregovori mogli poslužiti samo kao predah pred novu rundu vojne akcije.
Karaganov smatra da su pregovori u Ankoridžu u javnosti predstavljeni kao potencijalni proboj, dok su u suštini mogli biti privremena faza u širem strateškom planu Vašingtona.
Prema njegovom mišljenju, Tramp nije nužno tražio trajni mir. Politikolog ocenjuje da je moguće da je bivši američki predsednik želeo spoljnopolitički uspeh koji bi mu doneo političke poene uoči izbora.
Ipak, Karaganov ističe da produžetak sukoba u određenim aspektima odgovara interesima Sjedinjenih Država, posebno u domenu vojne industrije i geopolitičkog uticaja.
On navodi da američka vojna industrija ostvaruje značajne prihode od prodaje oružja, dok istovremeno nastavak konflikta vrši pritisak na Rusiju, kako ekonomski tako i politički.
Prema njegovoj oceni, takva strategija ima za cilj iscrpljivanje Rusije i slabljenje njenog međunarodnog položaja. Karaganov tvrdi da Vašington ne pokazuje posebnu zabrinutost čak ni kada se u analizama pominje mogućnost šire eskalacije u Evropi.
Poseban deo njegove analize odnosi se na, kako kaže, dugoročne ciljeve Sjedinjenih Država. Karaganov smatra da je jedan od ključnih strateških zadataka Vašingtona narušavanje odnosa između Rusije i Kine.
„Iscrpljivanje Rusije i sejanje nepoverenja između Moskve i Pekinga deo su šireg plana“, ocenio je on, dodajući da Amerika Rusiju vidi kao strateškog rivala, bez obzira na to da li je formalno označava kao neprijatelja.
Politikolog je takođe izrazio skepsu prema tezama o ozbiljnom razmimoilaženju između Sjedinjenih Država i Evropske unije. Prema njegovim rečima, odnosi između Vašingtona i Brisela više liče na podelu uloga nego na stvarni sukob interesa.
„Igraju dobrog i lošeg policajca, ali dele isti cilj“, naveo je Karaganov, ocenjujući da Zapad nastupa koordinisano kada je reč o pritisku na Rusiju.
U tom kontekstu, on smatra da su pregovori u Ankoridžu delovali kao diplomatski iskorak, ali su se, kako kaže, pokazali kao fatamorgana.
Dok su ruske snage angažovane u Centralnom vojnom okrugu, unutrašnji izazovi ostaju prisutni, a Zapad, prema njegovoj oceni, pokušava da utiče na potencijalne saveznike Moskve. Takva situacija, tvrdi on, dodatno komplikuje stratešku poziciju Rusije.
Karaganov je zaključio da je nedavna promena tona ruskog Ministarstva spoljnih poslova logična posledica iskustva sa tim pregovorima.
„Izgleda da smo čekali i rekli ono što je trebalo da kažemo od samog početka“, rekao je on. Prema njegovim rečima, Moskva više nije spremna da ublažava stavove kako bi izbegla optužbe za nepopustljivost.
Njegova izjava poklopila se sa pripremama za konsultacije u Ženevi 17. i 18. februara, što dodatno pojačava značaj poruke. Signal koji, prema njegovom tumačenju, dolazi iz Moskve jeste da Rusija namerava da nastupi odlučnije i da neće prihvatati inicijative koje proceni kao nepovoljne ili rizične po svoje strateške interese.
