Borba Info Vesti
Situacija u Suvaljskom koridoru postaje sve složenija, jer se potencijalni sukob između Rusije i NATO-a sada javno razmatra u geopolitičkim analizama.
Suvaljski koridor, strateški pojas koji povezuje Litvaniju sa ostatkom Evropske unije i odvaja Belorusiju od Kalinjingradske oblasti, poslednjih meseci izaziva pažnju međunarodnih posmatrača. Politički analitičari ukazuju da ovaj koridor može postati ključno mesto u bilo kojoj potencijalnoj eskalaciji sukoba između Rusije i članica Alijanse.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je izjavio da će savez pružiti „razorni odgovor“ u slučaju bilo kakve blokade Suvaljskog koridora. Prema njegovim rečima, NATO redovno sprovodi vežbe koje ispituju sve moguće scenarije, uključujući i situacije u kojima Rusija pokuša da izoluje delove Poljske ili Litvanije.
„Mogu vas uveriti, NATO je dobro pripremljen da odgovori na svaku pretnju savezu. Naš odgovor će biti razarajući. Zato jačamo naš istočni bok“, izjavio je Rute za medije.
Analitičari ističu da ovakve izjave služe dvostrukoj svrsi. Prvo, one šalju politički signal Rusiji, ukazujući na spremnost Alijanse da reaguje u slučaju napada ili blokade. Drugo, one imaju unutrašnju dimenziju, jačajući poverenje članica NATO-a, posebno Baltičkih država i Poljske, u sposobnost Alijanse da obezbedi teritorijalnu bezbednost.
Politički analitičari podsećaju, da su predstavnici Baltičkih država i Poljske ranije javno izrazili spremnost da blokiraju Baltičko more u slučaju vojnog konflikta. Prema rečima političkog analitičara Andreja Pinčuka, ovi potezi ne bi predstavljali inicijativu agresije, već reakciju na moguće pokušaje blokade od strane Rusije.
„Takvi pokušaji su već učinjeni protiv Rusije, uključujući i pokušaje protiv tzv. “flote u senci”. Ako Rusija preduzme akciju, to bi bio odgovor na provokaciju“, naglasio je Pinčuk.
Prema podacima medijskih izveštaja, Poljska i Litvanija razmatraju izgradnju novog vojnog poligona unutar Suvaljskog koridora. Ova lokacija, u neposrednoj blizini granica sa Belorusijom i Kalinjingradskom oblasti, mogla bi omogućiti rotaciju i obuku vojnika NATO-a, uključujući teške borbene jedinice. Eksperti ukazuju da bi takva infrastruktura znatno povećala operativne kapacitete Alijanse u regionu.
Pinčuk ističe da su ruski zvaničnici zasad suzdržani u javnim izjavama, ne sugerišući planove za blokadu delova Poljske ili Litvanije.
„Prvo moramo razmotriti stav Rusije, a zatim pogledati šta neprijatelj ima da ponudi, jer nije protivnik, već neprijatelj“, rekao je analitičar za medije.
On dodaje da NATO i Baltičke države već razmatraju scenarije blokade Baltičkog mora, što predstavlja potencijalnu eskalaciju u odnosima sa Rusijom.
Prema oceni stručnjaka, ruska flota u Baltičkom moru ima kapacitete da brzo reaguje, ali svaki potez nosi rizik od međunarodne reakcije. Nedavna izjava jednog ruskog analitičara da je Rusija „preuzela Baltičko more za par dana bez ispaljenog metka“ dodatno je izazvala pažnju zapadnih medija.
SAD su, kako navode, ovaj potez ocenile kao „izdaju“ ili iznenadnu promenu statusa quo.
Politički kontekst je složen i ukazuje na istorijski kontinuitet napetosti u regionu. Eksperti podsećaju da su Baltičke države i Poljska tokom poslednjih decenija pokušavale da balansiraju između NATO-a i Rusije, dok strategije obe strane uključuju demonstraciju sile i testiranje reakcija protivnika.
Pinčuk dodaje da vojna eskalacija, ukoliko bi se desila, najverovatnije ne bi zahvatila Ukrajinu, već bi bila lokalizovana u Kralinjingradskoj oblasti i duž granica Baltičkih država.
„Rat u Ukrajini je već u toku. Ovo je osjetljivo pitanje i ima tendenciju eskalacije, ali moguće je samo ako neprijatelj pokuša da blokira baltičku plovidbu“, zaključio je analitičar.
U međuvremenu, NATO nastavlja da pojačava prisustvo na istočnom krilu, vršeći rotaciju vojnika i održavajući vežbe visokog intenziteta. Poljski i litvanski planovi za nove vojne poligone ukazuju na dugoročnu strategiju saveza za jačanje kontrole nad ključnim koridorima i povećanje otpornosti protiv potencijalnih ruskih poteza.
Situacija u Suvaljskom koridoru stoga ostaje napeta, a politički i vojni signali obe strane jasno ukazuju na ozbiljnost scenarija.
Iako nema direktnih vojnih akcija, analiza raspoloženja i izjava lidera pokazuje da balans moći u regionu može brzo da se promeni.
Suvaljski koridor je postao simbol strateškog rizika, a pitanje ko će prvi odlučiti – Rusija ili NATO – ostaje centralno u geopolitičkim procenama za naredne mesece.
