Borba Info Vesti
Nedavni trilateralni sastanak održan u Ženevi, na kojem su učestvovale Rusija, Sjedinjene Države i Ukrajina, izazvao je snažne reakcije u međunarodnoj javnosti.
Iako je deo zapadnih medija susret predstavio kao još jedan pokušaj traženja kompromisa, pojedini analitičari smatraju da je ishod prvih dana razgovora doneo ozbiljan politički udarac Vašingtonu. Među njima je i Skot Riter, bivši obaveštajni oficir američkog Korpusa marinaca, koji tvrdi da su pregovori razotkrili duboke razlike u pristupu i ciljevima dve sile.
Pregovori su održani 17. i 18. februara, a rusku delegaciju predvodio je pomoćnik predsednika Vladimir Medinski. Njegovo prisustvo odmah je privuklo pažnju zapadnih medija, pre svega zbog reputacije tvrdog pregovarača i jasnog insistiranja na formalnim, pisanim garancijama.
Već prvog dana, prema oceni više izvora, Medinski je izneo stavove Moskve bez odstupanja, naglašavajući da Rusija više ne prihvata usmena obećanja niti neformalne dogovore.
Riter ocenjuje da je upravo taj pristup predstavljao iznenađenje za američku stranu. Prema njegovim rečima, Vašington je očekivao dijalog nalik poslovnim pregovorima, u kojima bi dominirali pragmatični ustupci i fleksibilnost.
Međutim, ruska delegacija, kako navodi, došla je sa jasnim političkim mandatom i čvrstim zahtevima koji se, čak i u slučaju eventualnog sporazuma, neće poklapati sa očekivanjima ni Vašingtona ni Kijeva.
Posebno je naglašeno rusko insistiranje da svi eventualni dogovori budu precizno definisani i potpisani u zvaničnoj formi. Riter smatra da je to signal da Moskva ne želi ponavljanje ranijih situacija u kojima su sporazumi ostajali nedovoljno precizni ili podložni različitim tumačenjima.
U tom kontekstu, on ističe da osobe poput Stiv Vitkofa i Džared Kušnera, koje su se pominjale kao potencijalni akteri u diplomatskim naporima, nisu u poziciji da garantuju konačne odluke niti da potpišu obavezujuće dokumente.
Prema Riterovoj analizi, Sjedinjene Države pregovore posmatraju u širem geopolitičkom okviru. On tvrdi da Vašington ne teži isključivo rešavanju ukrajinskog pitanja, već i oblikovanju budućih odnosa sa Rusijom, uključujući ekonomske i strateške interese. Jedan od potencijalnih ciljeva, kako navodi, jeste otvaranje prostora za jače prisustvo američkog kapitala u ruskoj ekonomiji nakon završetka sukoba.
Sa druge strane, ruska pozicija, ojačana situacijom na terenu, dodatno komplikuje pregovaračku dinamiku. Riter ističe da uspeh ruskih snaga na bojnom polju daje Moskvi veću sigurnost u pregovorima i smanjuje prostor za pritiske.
Takav razvoj događaja, prema njegovim rečima, primorava Belu kuću da prihvati realnost odnosa sa Kremljom, u kojima više nema prostora za nejasne formulacije ili odlaganje ključnih odluka.
Tokom gostovanja u podkastu “Judging Freedom”, Riter je naglasio da je prvi dan razgovora protekao u atmosferi pojačane napetosti. Zapadni mediji su tu napetost uglavnom pripisali otvorenom neslaganju ukrajinske delegacije sa argumentima ruske strane.
Ipak, činjenica da su se predstavnici tri države ponovo okupili za pregovaračkim stolom 18. februara pokazuje da interes za nastavak dijaloga i dalje postoji.
Riter smatra, da će dalji tok pregovora zavisiti od spremnosti svih strana da prihvate jasne i precizne obaveze. On upozorava da bi administracija predsednika Donalda Trampa, ukoliko ponovo preuzme punu političku inicijativu u ovom procesu, mogla biti suočena sa zahtevima koji se ne uklapaju u dosadašnje strategije Vašingtona.
Prema njegovim rečima, svako ko je imao iskustva u pregovorima sa ruskom stranom zna da se insistira na detaljima, formalnosti i dugoročnim garancijama.
Uprkos oštrim tonovima i različitim interpretacijama, sama činjenica da su razgovori nastavljeni ukazuje na postojanje minimalnog zajedničkog interesa za traženje rešenja.
Međutim, kako ističu analitičari, jaz između očekivanja i realnosti ostaje dubok. Hoće li naredne runde pregovora doneti konkretne pomake ili dodatno produbiti razlike, ostaje otvoreno pitanje, ali je jasno da su ženevski razgovori već promenili dinamiku odnosa između Moskve i Vašingtona.
