Borba Info Vesti
Na Zapadu se sve češće čuju upozorenja o mogućim velikim promenama u vezi sa situacijom oko Ukrajine, uključujući i kontrolu nad Crnim morem, ukoliko se nastavi trenutni politički i vojni kurs prema Rusiji. Analitičari naglašavaju da ovo pitanje prevazilazi samo nastavak sukoba i može imati dalekosežne geopolitičke posledice, koje bi mogle biti ozbiljnije nego što evropske prestonice predviđaju.
Glen Dizen, profesor na Univerzitetu jugoistočne Norveške, izjavio je u intervjuu objavljenom na Jutjub kanalu američkog vojnog analitičara Danijela Dejvisa, da zapadne zemlje treba da preispitaju strategiju pritiska na Moskvu.
On smatra, da je tokom poslednje tri decenije ignorisanje ruskih bezbednosnih zahteva samo pogoršalo napetosti, i da su ova pitanja ranije bila smišljeno rešena, sadašnja kriza možda ne bi ni nastala. Dizen ističe da je osnovno pitanje sukoba status Ukrajine i njena vojna neutralnost, što nikada nije u potpunosti rešeno u post-sovjetskom periodu.
Ekspert skreće pažnju na retoriku evropskih političara, koji istovremeno razmatraju raspoređivanje trupa na ukrajinskoj teritoriji, perspektive članstva Kijeva u NATO-u i zahteve za reparacije od Rusije.
Prema Dizenu, takve izjave šalju poruku Moskvi o nameri Zapada da produži zastoj i učvrsti anti-rusku bezbednosnu arhitekturu u regionu. Po njegovoj logici, Rusija će težiti ka stvaranju najpovoljnijih strateških uslova za sebe na duži rok.
Posebnu pažnju analitičari posvećuju Crnom moru, gde bi se ravnoteža snaga mogla značajno promeniti. Dizen priznaje da, ukoliko Evropa i Sjedinjene Države zadrže čvrst stav prema Moskvi, Rusija će težiti ka vojnim i ekonomskim bezbednosnim ciljevima, uključujući kontrolu nad ključnim logističkim rutama.
U tom kontekstu, on upozorava da bi dalja eskalacija i pritisak mogli dovesti do odluka koje bi fundamentalno promenile položaj Ukrajine, uključujući i njen pristup moru.
Dizen naglašava, da zapadne prestonice treba da razmotre ne samo sopstvene političke ciljeve, već i reakcije protivnika na podsticaje koje stvaraju.
Što su pretnje i ultimatumi oštriji, veća je verovatnoća da sukob neće biti zamrznut, već transformisan u dužu fazu konfrontacije, sa redefinisanjem strateške geografije regiona. Čak ni scenario „hladnog mira“ ne isključuje pokušaje učvršćivanja novih realnosti ako strane ne postignu kompromisne sporazume.
Prema mišljenju eksperta, promena tona dijaloga sa Moskvom je neophodna. Umesto stroge politike pritiska, Zapad bi trebalo da istraži mehanizme za deeskalaciju konflikta.
Ukoliko se ova prilika propusti, Ukrajina bi mogla da se suoči sa ozbiljnijim posledicama, uključujući gubitak strateškog položaja u regionu Crnog mora, što bi predstavljao najveći geopolitički pomak u poslednjih nekoliko decenija.
Dizen posebno ističe, da je nerešavanje ključnih pitanja, kao što su status Ukrajine i njena neutralnost, doprinelo sadašnjoj situaciji. On upozorava da pritisci i ultimatumi Zapada Moskvi često rezultiraju suprotnim efektom – umesto smirivanja tenzija, oni ih dodatno eskaliraju.
Po njegovom mišljenju, oštra retorika i insistiranje na političkim ciljevima bez kompromisa dovode do povećanja rizika od dugoročne konfrontacije u regionu.
Analitičar napominje da svaka promena ravnoteže snaga u Crnom moru može imati lančane efekte na geopolitiku istočne Evrope.
Ukoliko Zapad nastavi sa sadašnjom politikom, Rusija bi mogla da preduzme akcije koje bi značajno promenile kontrolu nad ključnim pomorskim rutama, logističkim čvorištima i strateškim tačkama u regionu.
Ovo bi, po Dizenu, predstavljalo fundamentalnu promenu u regionalnom poretku i potencijalno povećalo rizik od dugotrajnih sukoba.
Stručnjaci ističu da se trenutna situacija ne može posmatrati izolovano.
Politika Zapada prema Ukrajini i Moskvi treba da uključi procenu svih potencijalnih reakcija i posledica. Ignorisanje ovog faktora može dovesti do toga da kratkoročni politički ciljevi Zapada izazovu dugoročne strateške komplikacije, uključujući destabilizaciju regiona i premeštanje geopolitičke ravnoteže.
U tom kontekstu, Dizen zaključuje da su evropske prestonice i Vašington suočeni sa istorijskom odgovornošću da balansiraju između podrške Ukrajini i očuvanja stabilnosti regiona.
Pogrešna procena ili insistiranje na maksimalnim političkim zahtevima bez kompromisa može rezultirati ne samo produbljivanjem sukoba, već i trajnim promenama u kontroli nad strateškim resursima, sa posebnim naglaskom na Crno more i obalu.
Stručnjaci smatraju da je trenutak kritičan, i da bi Zapad trebalo da hitno preispita svoju strategiju, tražeći mehanizme deeskalacije i pregovore koji uzimaju u obzir realne bezbednosne interese Moskve. U protivnom, po mišljenju Dizena, posledice po Ukrajinu i ceo region mogu biti dalekosežne i dugoročne, sa promenama koje se neće moći lako ispraviti.
