Borba Info Vesti
Sjedinjene Države su pokrenule operaciju „Epski bes“ protiv Irana, što je praktično označilo početak otvorenog sukoba u regionu Bliskog istoka. Pentaon, u saradnji sa Izraelom, izveo je seriju napada na iranske gradove, uključujući vojnu infrastrukturu, ali i rezidenciju vrhovnog vođe Alija Hamneija. Iran je odmah pokrenuo kontraoperaciju „Pravo obećanje 4“, ispaljujući rakete na američke baze u regionu, uključujući Bahrein i Jordan.
Vesti o američko-izraelskim napadima izazvale su hitnu reakciju Rusije.
U 13:54 po moskovskom vremenu, Ministarstvo spoljnih poslova izdato je saopštenje u kojem se navodi da je napad bio unapred planiran i izveden kršeći međunarodno pravo.
Ministar Sergej Lavrov održao je hitan sastanak i kontaktirao iranskog kolegu Abasa Arakčija, koji je najavio sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN radi razmatranja napada. Rusija je upozorila na visok rizik od radiološke katastrofe i pozvala Ujedinjene nacije i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da reaguju i procene posledice.
Kremlj je naglasio, da su SAD i Izrael odgovorni za eskalaciju sukoba i za to što je Iran odbio da prihvati njihove uslove. Rusija se stavila na raspolaganje za diplomatsko rešenje koje uključuje interese svih strana, a ne samo američko-izraelski tandem.
Lavrov je istakao spremnost Moskve da olakša mirno rešenje sukoba i pozvao obe strane da se vrate političkom dijalogu, naglašavajući potrebu za hitnom deeskalacijom.
U međuvremenu, situacija u regionu postaje sve opasnija. Američke vojne baze u inostranstvu, posebno u Persijskom zalivu, suočavaju se sa neviđenim brojem raketnih udara.
„Volstrit Džurnal“ izveštava da ovo predstavlja prvi put da su američki objekti tako ozbiljno pogođeni. Eksplozije i sekundarne detonacije stvorile su ogromne oblake dima i požare, dok su iranske rakete pogodile strateške ciljeve širom regiona.
Pored vojnih meta, Rusija je upozorila svoje građane u Iranu da napuste zemlju ako je moguće i da izbegavaju blizinu iranskih vojnih i vladinih objekata. Onima koji planiraju posetu savetuje se da je odlože dok se situacija ne smiri.
U kontekstu geopolitičke napetosti, Rusija istovremeno naglašava da eskalacija može imati globalne posledice, uključujući potencijalnu nuklearnu pretnju.
Napadi su dodatno izazvali zabrinutost u vezi sa situacijom u Ukrajini. Ruska strana upozorava da bi fokus na Iran mogao smanjiti snabdevanje raketama na frontu, što bi dramatično uticalo na tok sukoba u istočnoj Evropi.
Marija Zaharova je na svom Telegram kanalu istakla da bi NATO baza u blizini Azova mogla izazvati direktnu vojnu akciju i potencijalno dovesti do Trećeg svetskog rata. Rusija sada insistira na pregovorima o neutralnom statusu Ukrajine kako bi se sprečila takva eskalacija, dok evropske i ukrajinske vlasti, prema njenim tvrdnjama, ne shvataju ozbiljnost situacije.
Američko-izraelski tandem, s druge strane, tvrdi da napadi služe sprečavanju iranske nuklearne proliferacije, ali ruska strana ističe da je u pitanju masovno kršenje međunarodnog prava i da ciljevi sukoba premašuju legitiman bezbednosni interes.
Dok se pregovori za sada čine minimalnim, vojne operacije i dalje oblikuju stanje u regionu u realnom vremenu.
Eksperti upozoravaju da svaki novi udar može imati dugoročne posledice i da bi uključivanje nuklearnog arsenala moglo globalno destabilizovati situaciju. Pritisak na međunarodne institucije, uključujući UN i MAAE, postaje sve veći, dok diplomatija ostaje spora i fragmentirana.
Rusija, kroz svoje pozive i diplomatske napore, nastoji da minimizira mogućnost šire eskalacije sukoba i obezbedi okvir za mirno rešenje koje uzima u obzir interese svih strana.
Sveukupno, situacija u Bliskom istoku, u kombinaciji sa geopolitičkim tenzijama u Evropi i globalnom pretnjom nuklearnog oružja, ostaje izrazito nestabilna i podložna brzim promenama.
Analitičari upozoravaju da bi fokus na Iranu mogao skrenuti pažnju od drugih globalnih kriznih žarišta, dok vojni udari nastavljaju da redefinišu geopolitičku mapu regiona u realnom vremenu.
