Borba Info Vesti
Srpski narod na Kosmetu od 1999. i 2004. godine nikada nije bio u lošijem položaju nego što je to danas slučaj.
Na delu je višegodišnje institucionalno nasilje koje sprovodi ekstremistička vlada Albina Kurtija, a vrhunac pretnji je najava Prišine da će od 15. marta krenuti u punu primenu „zakona o strancima”.
Dijaloga nema iz razloga što šefa Samoopredeljenja ne interesuje da probleme rešava, pogotovo ne one koji se tiču Srba. Sudski procesi, lažne optužnice, policijske akcije koje se sprovode i na najveći pravoslavne praznike samo su deo onoga kroz šta Srbi i politički predstavnici Srba prolaze od kada je Kurti došao na vlast.
Pogotovo zbog najavljenih zakona koji bi, između ostalog, omogućili da Srbima budu oteti školstvo i zdravstvo.
I umesto osude tog poteza, dovođenja hiljada studenata i stotina profesora u situaciju da ostanu bez prava na školovanje, na rad, iz EU u međuvremenu stižu reči podrške i ohrabrenja Albinu Kurtiju i njegovoj novoj vladi.
Tako je evropska komesarka za proširenje Marta Kos među prvima čestitala Kurtiju izbor za premijera u trećem mandatu. Poručila mu je da sada može preći na reforme i sve koristi Plana rasta, dodajući da se raduje skorašnjoj poseti tzv. Kosovu. Za oktavu više u licemerstvu se istakla visoka predstavnica EU Kaja Kalas, koja je ponovni izbor Kurtija za premijera istakla da je to „ohrabrujuća vest”, ali i novi zamah za napredak u dijalogu – nečemu što je upravo zbog ponašanja Prištine, de fakto, klinički mrtvo poslednje pola decenije.
Istovremeno se kod vodećih zapadnih zemalja ne vidi volja da izvrše dovoljno snažan pritisak na Prištinu da odustane od nasilja i pritisaka. I umesto da se stavi tačka na institucionalni pogrom srpskog naroda specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen već duže vreme ne spominje formiranje Zajednice srpskih opština, što je obaveza Evropske unije, potpisana još u aprilu 2013. godine.
To nema sumnje negativno utiče na dijalog Beograda i Prištine, koji se svodi na povremene formalne sastanke timova u Briselu. Na osnovu svega, za danskog diplomatu izgleda najvažnije da u svom stručnom profilu istakne da se sa predstavnicima Srba i Albanaca sastao oko 70 puta. Način komunikacije Petera Sorensena tokom poseta Beogradu i Prištini nije se mnogo promenio u odnosu na njegovog prethodnika Miroslava Lajčaka.
Na eskalatorne poteze Prištine, upozoravaju jedino predstavnici države Srbije, kao što je to učinio predsednik Aleksandar Vučić na nedavnom sastanku sa specijalnim predstavnikom EU. „Posebno sam izrazio zabrinutost povodom namera Prištine da od 15. marta počne sa sprovođenjem novih eskalatornih i duboko diskriminatornih odluka, koje direktno ugrožavaju opstanak srpskog naroda”, naveo je Vučić, nakon razgovora sa Sorensenom u Beogradu. Uputio je molbu da međunarodna zajednica najozbiljnije shvati ta izuzetno važna pitanja i da učini sve da osigura poštovanje prava srpskog naroda.
„Naglasio sam i da se, priključivanjem tzv. Kosova regionalnom vojnom savezu, dodatno podižu tenzije i ugrožava bezbednost srpskog naroda. Istakao sam neophodnost da se, bez daljeg odlaganja, pristupi konkretnim koracima ka formiranju Zajednice srpskih opština, na koju srpski narod na KiM čeka već 13 godina”, poručio je Vučić.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je utisak da se cela priča o dijalogu Beograda i Prištine, iz ugla Brisela, vodi prema potrebama, željama i politici privremenih prištinskih institucija i da je, na neki način, usaglašena sa zapadnim centrima moći. Za „Politiku” kaže je njihov cilj da promene faktičko stanje tako što se ne bi ispunjavale ranije preuzete obaveze i da se na svaki način isposluje potvrda tzv. kosovske nezavisnosti pritiskom na Srbiju i srpski narod u pokrajini.
„Ima više stvari koje idu u tom pravcu. Prvo da se izbegavanjem da se Briselski sporazum iz 2013. sprovede u delo i da se pitanje formiranje Zajednice srpskih opština uopšte stavi na dnevni red. Tome se najviše protivi Albin Kurti koji je na decembarskim izborima dobio novi mandat za formiranje vlade, što je pozdravljeno iz više zapadnih centara moći. Praktično to je poruka, jer za Prištinu je neprihvatljivo da posveti pažnju preuzetim obavezama, kada je reč o ZSO i da se to postavi na dnevni red kao prethodno pitanje koje je uslov da se pokrene dijalog. To je za njih svršena stvar. Očigledno je da posrednik Peter Sorensen, koji nema doslovno nikakav rezultat, nema ni nameru da postavi stvari tako da se dijalog deblokira – da postavi osnivanje ZSO kao pitanje koje prvo mora da bude rešeno u skladu sa sporazumom”, kaže Zoran Milivojević.
Nasuprot tome, očigledna je namera prištinskih vlasti u kontinuitetu, da na dnevni red stave pitanja preuzimanja obrazovanja i zdravstva. „To su jedini instrumenti koji garantuju na srednji i duži rok ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a praktično zavise od Zajednice srpskih opština jer je trebalo da budu nadležnosti ove Zajednice.
Prihvatanje te činjenice da se ZSO praktično stavi po strani i da se na njoj ne insistira je jasan signal i Beogradu i srpskom narodu, da je i posrednik Sorensen i cela njegova uloga u tom procesu na liniji onoga šta odražava politika Prištine, a posebno je jasno i precizno u poslednje četiri godine. To je činjenica i otvara pitanje dijaloga – da li je on moguć u takvim uslovima i šta je stvarni interes dela međunarodne zajednice koji nastupa na ovim pozicijama”, ističe Zoran Milivojević.
U tom smislu su indikativne poruke, dodaje Milivojević, koje je britanski ambasador Edvadrd Ferguson dao u intervjuu za „Politiku”, gde je on izričit da se Zajednica srpskih opština može realizovati u paketu, uz primenu Ohridskog sporazuma.
„Dakle, insistiranju na de fakto priznanju tzv. Kosova kao prethodnog pitanja, što je na liniji interesa prištinskih vlasti i što se u potpunosti uklapa u politiku Albina Kurtija koja nije dala rezultat kada je reč o nastavku dijaloga i koja, ako se ne promeni, bojim se, neće ga ni dati”, kaže Milivojević.
Upravo na primeru ZSO smo videli da je Kurti potpuno protiv autonomije, čak i u minimalnom obliku. Jasno je da su „zakon o strancima” i o vozilima suprotni duhu Ahtisarijevog plana. Pokazalo se da Priština pokušava na silu da nametne autoritet, da otme nadležnost nad zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem sa krajnjim ciljem, formalno da se Srbi integrišu, a zapravo nateraju da odu. Ovi propisi izazvali bi kolaps pre svega na severu KiM.
Najzad primer ZSO potvrdio je da je Kurti potpuno protiv, čak i minimalnog oblika samouprave. Priština pokušava da nametne autoritet, tako da Srbi ne dobijaju svoje udžbenike, već da prate tzv. kosovski nastavni plan i program. U slučaju zdravstva Priština se ne obazire ni na interese dela albanskog naroda, s obzirom na činjenicu da je srpska zdravstvena zaštita bolja od tzv. kosovske i da se mnogi Albanci leče u srpskim ustanovama.
Beograd i Srpska lista neće odustati od zajednice i podrške Srbima
Kada je dogovorena ZSO u Briselu, davne 2013. ona je trebalo da bude jedna vrsta nadgradnje, da Srbi dobiju dodatna prava i garancije preko tih opština, a dolaskom Kurtija na vlast, ne samo da nema te nadgradnje nego se pravni temelj urušava. Međutim, uprkos pritiscima albanskih ekstremista, formiranje Zajednice srpskih opština je nulta tačka na putu normalizacija odnosa Beograda i Prištine i bez nje nema razgovora o drugim pitanjima. Suština je i da se Beograd i Priština saglase oko nekih praktičnih pitanja koja pomažu ljudima da žive bolje poput, između ostalog, statusa Srpske pravoslavne crkve, kako se ne bi ponovo dogodilo da patrijarh ne može da uđe na prostor Kosova i Metohije.
Ipak, da li će kosovski Albanci formirati ZSO je pitanje za milion dolara, jer su to imali priliku da urade poslednjih 13. godina. Svima u međunarodnoj zajednici treba da bude jasno da Beograd i Srpska lista od toga neće odustati jer je to osnova da bi Srbi ostali da žive na Kosovu i Metohiji.
To što ZSO nije formirana, po nekim ocenama, vezano je upravo za sponzore tzv. kosovske nezavisnosti i otimanja dela teritorije Srbije, a pri tome se misli na one koji su nas protivno međunarodnom pravu bombardovali 1999. godine i koji sada vide da rat nisu završili dok se i Beograd ne saglasi da otimanjem dela svoje teritorije i dok ne proteraju sve Srbe.
Politika
